Delo

X Е Г Е Л 243 чије се биће састоји у јединству душе и свести, дакле у продуктивном знању или сазнању (Erkennen). Душа је продуктивна и несвесна; свест је свесна али непродуктивна, а дух је свесан и продуктиван, а пошто је сазнање свесно и продуктивно, то је дух сазнање. Специјални ступњеви духасу: 1. теоријски, 2. практични и 3. слободни дух. Специјалне форме теоријског духа, сазнања у ужем смислу, опет су: 1) опажај (Anschauung); 2) престава (Vorstellung) и 3) мишљење (Denken). Опажај код Хегела означава сазнање у конкретној престави која је чулна. Престава је сазнање у сликама имагинације, а мишљење сазнање у чистим појмовима. Ово последње није везано за слике имагинације. Практичан дух се јавља као практична воља, која реализира циљеве, и то 1) као практично осећање; 2) као нагон и 3) као срећа. Практична осећања су осећања пријатног и непријатног, која постају из потреба (Bedtirfnisse), јер као практични дух субјективни дух је конгломерат потреба, које налазе свој корелат у осећањима. Виши ступањ практичног духа јавља се у нагонима. То су осећања која теже непосредно реализацији, и јављају се као наклоности и страсти. На трећем ступњу јавља се практични дух као срећа. Трећи ступањ субјективног духа, слободни дух, идентичан је са слободном вољом. На тај се начин слобода јавља као последња форма субјективног духа, којом он прелази у објективан дух. Слободна воља није по Хегелу у делафу без мотива, нити се састоји у раду по спољашњим мотивима, већ у раду по унутрашњим мотивима. Воља је у психолошком смислу слободна, али не у апсолутном, слободна је од спољашњих мотива, али је строго психолошки узев детерминирана, само њени мотиви леже у духу као таквом. Слободан дух прелази у објективан дух, јер реализирати слободу значи учинити је независном од индивидуа, реализирати је објективно. G. ФИЛОСОФИЈА ОБЈЕКТИВНОГ ДУХА. Објективан дух се јавља у три форме: 1) као право (das Recht); 2) као индивидуални моралитет (Moralitat) и 3) као социјалн и моралитет (Sittlichkeit). Пошто се објективни дух развија непосредно из слободног духа, то је право прва маннфесгација слободе, и ова постаје основном темом свих ступњева права. По Хегелу постоје три форме права: 1) апстрактно 16*