Delo

44 Д Е Л О право; 2) својина и 3) неираво, од којих опет само специјалне форме својине (1. право својине, 2. употреба ствари и 3. уговор) имају значаја. Носилац права је личност. Личност је егзистенција слободе, слобода се реално јавља у личности. Дигнитет духа над природом је у његовој свести. Из тога произилази право духа на околну природу и несвесне ствари. Дух еманципирајући се од природе у исто доба се распростире у природи, и пошто је он оно за чим природа дежи, он има права на то простирање. Личност постаје личношћу тиме што ставља своју вољу на извесне несвесне ствари, које чини својом својином. На тај је начин по Хегелу приватна својина неприкосновено природно право сваке правне личности, које и држава, и ако је виша целина, мора да призна и поштује. Из права својине излази право на потпуну употребу ствари. Право својине једне личности мора да се санкционише општом вољом слободних личности, и у томе је уговор. Неправо је негација права. Највиши ступањ његов је казна. Хегелова теорија казне је потпуно конзеквентна По њему казна нема спољашњи циљ, него се њоме васпоставља право које је нарушено. Она је негација негације. По Хегелу казна је право самог злочинца: тиме што је учинио злочи, злочинац је себе супсумирао под идеју права а тиме и под идеју казне. Други ступањ објективног духа је индивидуални моралитет, који је право у облику субјективне воље. С тога је оно што одлучује вредност једне радње, која проистиче из воље, сама воља као таква а не радња, намера а не дело. На ступњу индивидуалног моралитета не може се међутим остати, јер на томе ступњу постоји сталан конфликт између намере и извођења, дужности и воље. Виши ступањ објективног духа лежаће према томе у синтези права и индивидуалног моралитета, у синтези легалитета и моралитета, а то је социјални моралитет. Социјални моралитет се јавља: 1) као породица, 2) као грађанско друштво и 3) као држава. Породица по Хегелу нити је чисто полни однос, нити је чисто правни однос, нити је чисто љубавна веза, већ је морално јединство две личности разног пола. По Хегелу љубав треба да је последица одлуке за брак. Грађанско друштво преставља суму породица и обухвата све односе, који се јављају из потреба њихових. Ти односи регулишу личну слободу, приватну својину, систем одредаба приватног права и систем полициски.