Delo

ЖАН ЖАК РУСО КАО ПЕДАГОГ Русовљева теорија васпитања има вредности и за педагогију, која се бави вишом наставом. Јер Русо, тиме што чини нову епоху, представља почетак новог доба и новог низа развића. Ово је доиста чудновато, кад се само помисли, да је Русо много што-шта рекао, што је пре њега било, и што нити је било ново нити оригинално. Русо у том погледу има два претходника, а то су Монтењ, скептички философ познат са свога вечитог рефрена: BQue sais-je?“ и Џон Лок, највиднији представник доба инглеске просвећености. Особито се рецептивно понаша Русо према мислима о васпитању, које је Лок изнео у своме делу, издатом 1693, Some thoughts concerning education. Али, и то је врло интересантно, све то звучи друкчије, кад Русо говори, управо као открића пророка, који целом свету гласно довикује оно, што би само требао да му каже. И тек Русо је учинио да питање о васпитању постане велики проблем наших дана. Русо само привидно стоји са француским енциклопедистима, чија је философија атеистичка и материјалистичка, на истом становишту у погледу негирања и напада на цркву, државу и литературу, као и друге ауторитете. Али само то и ништа више, иначе Русо је потпуна њихова супротност, и то како у погледу свог карактера тако и у погледу свог принципијелног гледишта. Јер Русо је собом донео идеје новога доба, доба које истина није себе довољно познавало нити је јасно знало своју судбинуг али је било прожето неодољивим нагоном, да по сваку цену иде својим путем. Међутим то ново доба представља супротност прегходног доба, које је себе потпуно схватало и које радујући се својим тековинама, хоће да се одмара уживајући у њима. Отуда у Француској чини Русо супротност Волтеру као у Инглеској