Delo

ЖАН ЖАК РУСО КАО ПЕДАГОГ 247 Карлајл Меколи-у. Русовљев се однос према савременицима даје у главном објаснити његовим принципијелним становиштем. Русовљев се идеализам није могао измирити са хладним скептицизмом, иронијом, површним оптимизмом као ни са радикалним атеизмом енциклопедиста; на против Русо је хтео видети да је остварено или бар да се остварује све оно, у шта верује и што чини његове идеале, он је не само разоравао, остављајући за собом остатке, већ је и зидао и подизао. Уз те већ поменуте разлоге придолази и његова мржња пролетера према тим отменим и признатим представницима образованости и интелектуализма његовог доба. А најдубљи разлог свему томе била је Русовљева љубав према природи и мржња према култури у опште. Јер Русо је од природе очекивао сав спас и срећу приписујући у грех култури сву несрећу у човечанству. Његова антипатија према култури потиче из истих мотива, из којих она потиче код данашњих примитивних народа. Јер култура је противна њиховом начину једноликог живота без дела и без жеља, животу без циљева, који би му за извесно дуже време давали правац и разлог рада. У кратко, живот примитивног човека је живот од тренутка до тренутка, и то тако, да је сваки тренутак самом себи циљ. Сасвим супротно живот културног човека. Његов живот хоће да оствари известан одређени циљ, све су његове радње срачунате на то остварење, такав циљ, који се можда да остварити тек после читавог низа појединачних тренутака, и не само то, већ се вредност дваког појединачног тренутка процењује према његовом одређеном односу у погледу остварења тога циља. А Русо је баш обожавао живот примитивног човека и његово субјективно осећање, које прати његов додир са културом, учинио трајним животним осећајем. Ту лежи у исти мах и порекло Русовљеве љубави према природи. Јер Русовљево схватање природе не само што садржи негативну половину — одрицање културе — већ и позитивну половину првенство природе над културом. Ова половина обухвата у себн непосредно, позитивно осећање задовољства у природноме, уживање у свему што је у природи створено од стране творца, а што није додирнула и изменила људска рука. Најкраће је сам Русо исказао своју основну мисао у почетку свога дела Еми.ла: „Tout est bien, sortant des mains de l’auteur des choses, tout degenere entre les tiiains de Гћотте.и Иначе овај став садржи in nuce Русовљево јеванђеље природе. Ма како да се Русо слаже са пред