Delo

248 Д Е Л О ставницима просвећености у своме тврђењу, да је мерило вредности сваке културе у њеном односу према моралности и срећи човечанства, ипак је потпуно супротног мишљења о вредности интелектуалне и естетичке културе по моралности срећу човечанства. И то зато што Русо тврди, да се не смеју идентификовати култура и моралност, а баш ту погрешку чине представници просвећености. Јер они држе, да науке и уметности условљавају морални напредак човечанства, а тиме и остварују срећу човечанства. Одавде се јасно види, да се не могу измирити њихова принципијелна гледишта, и да се једно од та два мора напустити. Поред тих принципијелних несугласица, Русо је и као човек био врло незгодног карактера. При томе је још потпуно дисхармонирао тадашњем начину опхођења у друштву, а кад се томе дода, да су гоњење и непријатељство његових противника довели Русо-а и до патолошких стања, јасно је да је тај својом природом на не срећу осуђени човек морао изгледати својим савременицима смешан, парадоксан и по готову будала — укратко играти пола комичну, пола трагичну улогу. Апстрахујући од тога односа према његовим сувременицима, а посматран у светлости историје, појављује се Русо, баш зато, што је имао више вере и поуздања у будућност, и што је био и више радикалан и више позитиван, као човек, чији је утицај на сувременике био и дубљи и јачи него утицај сувремених му енциклопедиста. Једини је Русо био пророк тамо, где су остали били просто критичари. Природа и слобода јесу његова лозинка, и усред наказно образованог друштва, усред културе и надкултуре, усред деспотски поробљене, материјално и морално разривене државе, брујаху ове речи доиста као труба са страшног суда за многе и многе, који су се огрешили о права и срећу народа, а као крик спасења за све, који су га тражили. Природа и слобода, те основне планове показује и Русовљева теорија васпитања, коју је Русо изложио у своме делу: Emile ou de Г education, издатом 1762. Ово дело као и сва остала Русовљева дела није ништа друго до закључак добивен на основу његових погледа на вредности у животу. Зато је и било потребно познавати човека, да би му се могла разумети дела. Ова књига му је од званичне стране донела гоњење и нападе, и то поглавито због „Исповести савојског викара“, коју то дело у себи садржи и у којој су изложени иринципи религиозног слободног деизма, а друго, због многобројних испада против ма-