Delo

254 Д Е Л 0 Некадашњи професор енглеске књижевности на Харвард Универзитету, А. Хил (Hill), поставио је, или тачније поделио те књижевне законе у три групе. Прва група обухвата оне норме интелектуалних особина стила, које су познате под именом Јасноћа. Друга група карактерише емоционалне особине стила, познате под именом Јачина. Трећа група карактерише естетичке особине стила, познате под именом Лепота. То би била једна класификација утврђених стилистичких форми. Други су реторичари дали друге класификације и друге дефиниције. Но ма какве биле те разне поделе и одредбе стила, једна је ствар ипак утврђена и позитивна, на име да он мора бити јасан. Ово још не значи да јасан стил мора бити и леп, али он претходи лепоти, онако исто као што физичко здравље не значи саму лепоту, али јој претходи. Јасноћа је нераздвојни елеменат доброга писања и сматра се као синоним доброга стила. Онај који пише књиге мора свагда имати на уму да ће бити цењен не по ономе што је он у своме мозгу формулисао, већ по ономе како се изразио писаним речима. Мала је корист од тога имати у глави најгенијалније планове, ако се претходно не науче методи по којима ће се ти планови излагати, другим речима ако се не упознамо са принципом јасноће. Нема сумње да и у сазнању тих начела јасноће има имитације. Обично се гледа како други људи пишу. Али то мора бити тако. Ми морамо правити поређење нашега стила са стилом других писаца. Стендал се често хвалио како је свој стил усавршио читањем Грађанског Законика. А енглески философ Хобс говораше да он врло мало, или често и ни мало не чита друге писце, јер кад би то чинио, био би исто тако велики игнорант као и они што читају. Колико је у тим изјавама истине нека читаоци сами суде. Нама се пак чини да су они исто толико грешили са своје стране колико и они узори које су читали пре тих изјава, а свакојако да су нешто читали, јер да нису ништа читали не би ништа ни написали. Најзад оно што је било пре неколико стотина година, не мора данас бити. У садашњем се времену од једнога писца много више захтева него што се некад захтевало. Меколеј, познати светски стилист, тужио се на своје савременике што мало њих обраћају пажњу на стил, па вели: „Како се мало данас изучава важна вештина јаснога писања! Једва да икоји од признатих