Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 259 45аркама на Вардару (Г1. Богданић, 1685 г.). Нарочито je била жива трговина кожама, вуном, вином и воском, који је извожен у Италију (Аноним, Соранчин путописац и др.) Да је Скопље у 16. веку било велика и богата трговачка варош види се и по томе што је у њему тада била велика дубровачка колонија. Како се трговина вином у Скопљу тада рентирала, види се по томе што су се њоме много бавили Дубровчани, па су чак и сами имали своје винограде. Анонимни италијански путописац (1559 бележи да су Дубровчани у Скопљу закупили доста земљишта и подигли винограде, *па им робови, јевтино купљени од Турака, обрађују те винограде, и тако Дубровчани тргују и вином из својих винограда. П. Богданић (1685) чак истиче да је у околини Скопља врло много винограда, који дају изврсна бела, црна и жућкаста вина. Од каквих је одлич'них грађана била састављена дубровачка колонија у 16. веку види се по томе, што код Дубровчана одседају страни посланици у пролазу кроз Скопље. Француски амбасадор Noailles, •пролазећи кроз Скопље (1573), провео је два дана у кући неког дубровачког властелина. Соранчино посланство (1575) преноћи ;у Скопљу у кући трговца Николе Пуцића, Дубровчанина. Путописци 16. и 17. века помињу и многе Јевреје у Скопљу, а познато је да је Јевреја и ранијих векова највише било по живим и великим варошима. У 17. веку у Скопљу се јављају и Јермени, који се такође са Грцима, Јеврејима и Цинцарима јављају у 16., 17. и 18. веку у Српским Земљама дуж главних комуникационих линија. Од интересантности у Скопљу путописци 16. и 17. века истичу: развалине старог града са православном црквом (Канеј, 1573), сахатну кулу (коју много хвали Хаџи-Калфа), мост на Вардару од 13 лукова, много џамија, амама, караван-сераја, безестан, лепа шеталишта, покривене чаршије. Један путописац 16. века (Соранчин, 1575) наводи да у Скопљу све што није духовник или војник живи од трговине и заната. При крају 16. века Скопље је страдало од пожара, јер имамо један запис од 1594 г.: „Пзгоре Скопље". Пре тога Скопље је било настрадало и од земљотреса, јер је записано под г. 1555: „Бист трус велик н Скопије град низложи се“. У 16. веку Скопље је било и наш културни центар, кад оно 1569 и 1570 има књижару Кара-Трифуна, која иродаје срп<ке црквене књиге. У 17. веку у њему столује православни вла-