Delo

260 Д Е Л 0 дика „Скопју и Пологу" а у 18. веку митрополит „Скопију и Врањи“. Од највећег је пак интереса истаћи да се Скопље у 16. и 17. веку сматрало као српски град и у Србији. Да је то одиста тако, ми ћемо навести више факата и спомена.. Путописци и католички мисионари ra зову: „Scopia, metropoli di Servia“. Поред Турака помињу и Србе као становнике Скопља. Евлија Челебија помиње чак и српску цркву у Скопљу,. коју посећују и католици. Соранчин путописац (1575) назива Скопље великим и насељеним градом у покрајини Србији. Александар Комуловић (1584) наводи да се Скопље налази у Србији, чији је главни град (Scopia, principale citta della; Servia). Тако je то остало и у 17. и 18. веку. Софијски архиеепископ Петар (1655) и папски визитатор Стеван Гаспари (1671), кад набрајају главне градове у Србији (Le citta principali di Servia), наводе и наше бело Скопље на Вардару. И П. Богданић га (1685) зове главним градом (метрополом) Србије. Кад су скопски митрополити у 17. веку одлазили у Русију, они су на протоколу у Русији изјављивали да долазе из „Српске Земље. из града Скопља". Тако 1641 скопски митрополит Симеон сам изјави на протоколу у Русији да је из „сербсше земли города Скопт“. То је исто 1687 год. у Русији изјавио скопски митрополит Јевтимије, који сам себе титулира: „митрополитћ сербсше земли скопскје црвкве“. Скопље је 1689 доживело страховиту катастрофу, а пре тога бејаше лепа, богата и напредна трговачка варош. Доктор Едвард Браун (1669) назива га великом трговачком вароши, највећом у оном крају, „лепим и многољудним местом“. Највећи, најопширнији, доста китњаст опис Скопља у 17. веку, пред пропаст, дао је емфатични ефендија Евлија Челебија. Скопље се ширило тада по зеленој, убавој и широкој равници. Имало је 70 мала, 2150 дућана, 10.060 кућа на један или два спрата, неке су камене и лепе, а све су биле покривене црвеном ћерамидом. Сем тога Скопље има 120 цамија, 110 чесама п 100 себилхана (као кијосци у којима послуга свакоме даје воде бесплатно). Трг је подељен на разне чаршије, а најлепше су: платнарска, свиларска, шаторџијска, обућарска, бојаџијска, калпакџијска. Уопште Скопље је чиста варош, у којој су улице равне и беаим каменом калдрмисане. Тврђава је јака, лепа, пегоугаона, са зидовима високим 150 аршина, са 70 кула. Пред.