Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 261 градском капијом, окиНеном оружјем, мост који се чекрцима диже уза зид. У тврђави 100 војничких кућа, магацина нешто топова. У вароши има седам или девет гостионица, где се путницима даје храна бесплатно. Има ханова, бећарских одаја (за становање нежењених занатлија и калфи), безестан, покривену чаршију. Пред дућанима виђају се саксије са цвећем, а дућанџије имају обичај да своје муштерије при улазу у дућан прскају мирисима. Скопље је чувено и као место у коме има песника и милосрдних људи; чувене су скопске богословске школе. Мора бити да је сва околина Скопља била тада под грозним виноградима, кад нам Евлија Челебија чак и ову хиперболисану белешку пружа: „Око Скопља има на 77.000 дулума приватних а толико исто и факуфских винограда“. Још Челебија наводи да у Скопљу има доста и Латина, што могу бити и Дубровчани. Сем српске цркве било је тада, како Евлија бележи, у Скопљу и јерменска црква, а Јевреји су имали и своју авру. Најзад је Скопљу било суђено да пропадне: 1689 г. Аустријанци су га запалили и, док је богато Скопље горело и праштало, аустријска војска стојала је около и посматрала, уза звуке војне музике, пожар једне лепе и богате српске вароши, али из које су Аустријанци, пре него што ће га упалити са свију страна, изнели и упљачкали све боље ствари и робу. Како нам поменути скопски митрополит Јевтимије саопштава (1687), многису становници Скопл>а почели да се селе у разне градове по Турској, чим су чули да се аустријска војска приближава. И кад је аустријски ђенерал Пиколомини 1689 г. дошао с војском пред Скопље, нашао је варош немуипразну: све се становништво бејаше иселило, оставивши своје куће и радње. Пиколимини у своме рапорту вели да је Скопље велико колико и Праг, да је лепо, са дивним џамијама и прекрасним баштама; али је Пиколомини, пошто је по трговачким дућанима без господара, покупио све што је било од вредности, запалио то убаво и богато Скопље, које је сагорело уза звуке аустријске музике. Бедно се Пиколомини брани што је запалио варош, која му никакав отпор није дала. Наш је летописац под годином 1689 забележио да „Немци пљенише... н и многонародниј град Скопие попалиша и разориша“. После тога, пошто се Аустријанци, разбијених глава, почеше повлачити на север, разбегло се становништво поче враћати на згаришта својих домова. Да несрећа буде још већа, идуће 1690 године Скопље и његова нахија опет настрада, сада од Турака.