Delo

262 д е л о Неки Скопљанац је под год. 1690 забележио : „Халил-паша разби: со војс(к)а Скоп’е и Качаник, исече скопска нахија“. Катастрофу 1689 год. преживеле су само неколике камене зграде; од осталог Скопља бејаху само развалине, које се виђаху чак и крајем 18. века. У 18. веку Скопље се помало подизало кз згаришта, становништво се старо враћало, а ново, нарочито са села, притицало, али је 1706 год. од куге јако настрадало. Дубровчанин Кабога те године није смео проћи кроз Скопље, него га је далеко обишао, па нам у свом путопису бележи да је у Скопљу од куге те године помрло 2000 душа. Патријарх Василије Бркић (1711) рачуна да у Скопљу има на 2000 домова у вароши, а у тврђави 30. Број кућа Бркић је очевидно преувеличаск Енгелов путописац (1792) преноћио је у Скопљу, али ништа важно о њему није забележио. Барону Феликсу де Божур Скопље има 5—6000 становника и налази се у Србији (Uscup ou Scupi.. dans la Servie). Тада je (при крају 18. века) Скопље почело обнављати своју стару и славну индустрију сахтијана и марокена, и већ се почетком 19. века Скопље слави са те своје индустрије (Пуквиљ, 1805). Још нам Божур бележи о Скопљу: да су му улице прљаве, куће мале, стари му се градић распао, у околини виде се развалине од старог водовода, а трагови и развалине јавних зграда у вароши показују негдашњу величину овог тада неугледног места. У 19. се веку Скопље полако подиже. У једном малом географском немачком делу од 1808 год. (Kamenzkoi) Скопље се рачуна у ред осредњих српских вароши. Француски консул у Приштини А. Вас (1812) рачуна у Скопљу на 15.000 становника и истиче трговинску важност Скопља на солунско-босанском путу,. јер је „Скопље много веће и знатније за трговину него Приштина. Скопље је на самом путу којим пролазе каравани и поштоноше"; у трговинским је везама са Солуном, куда шаље жито и брашно Ами Буе (1836) рачуна у Скопљу на 10.000 становника; али му је тада чаршија још мала а у дућанима виђала се најобичнија роба. Гризебах (1839) рачуна да у Скопљу има 2000 кућа. Познати Јордан Хаџи-Константиновић (1846) бележи о Скопљу: Град стар,. велики и чудесан; око њега су близу 20 манастира, зиданих од српских владалаца. Наш смирени дечански монах Гедеон Јуришић (средина 19. века) назива Скопље великом вароши, чији се трговци „мешају са европским људима". Аустријски консул Хан (1858) рачуна да у Скопљу има 20.800 становника (13.000 мусли-