Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 263 мана, 7000 православних и 800 Јевреја). Грк Николаиди (1839) бележи о Скопљу: у вароши је 8000 кућа, 20 ханова и велика чаршија, где три граничне покрајине Албанија, Србија и Македонија долазе да мењају своје производе. Енглески путописац Тозер (1865) рачуна да у Скопљу има 21.000 становника. У том времену Енглескињама, Макензијевој и Ирбијевој, Скопље је, при свем том што је било прилична варош, изгледало опало, јадно и жалосно, и његови су најимућнији трговци били Цинцари. Пред крај 19. века Скопље је имало 4474 куће са 32.000 становника (17.000 муслимана, 14.000 хришћана, 800 Јевреја). Берлински Конгрес, који је изменио карту Балканског Полуострва и који је против интереса и осећаја српског народа створио и „окупацију“, утицао је својим одлукама на судбину и положај Скопља. Скопље је морало да чека на своје ослобођење још пуне 33 године, а затварање Босне од стране Аустрије подсекло је крила и Скопљу. До „окупације" Скопље је у Босну извозило: дуван, гајтан, срмене израде, свилен конац, фино извезено чохано одело, платно сереско и др., а из Босне увозило со и разне гвоздене ствари. Престанком трговине са Босном град је много претрпео. Кад је за тим подигнута и жељезничка пруга до Солуна и везана солунска пруга са српском пругом, Скопље је било упућено и везано за Солун, коме је било потпуно потчињено у трговинском смислу. У Солуну се скопљански трговци снабдеваху колонијалном робом, и ако је она пролазила кроз Скопље за Солун. Скопљански трговци због неумешности и немања великих капитала, нису умели везати непосредне везе са Европом. Велике трговачке фирме у Солуну умеле су да сву трговину Старе Србије и Македоније сконцентришу у Солуну. У томе им је на руку ишла и сама Управа Жељезница, која је пренос до Солуна наплаћивала исто толико колико и до Скопља. Па ипак је Скопље напредовало и повећавало се досељавањем здравог и снажног српског елемента из околних села. Од 1875 административни центар (столица косовског валије), Скопље је успело за турског времена да буде најважнији трговински центар у Старој Србији, јачи и од ГТризрена. Сваког уторника скупљао се у Скопљу велики пазар, на који је долазнло 5-6 хнљада људи са разним производима: доношено је жнто, коже, вуна, стока, сир, масло, пастрма, восак, вино, ракија, воће и др., па се то продавало за локалну потрошњу и за извоз. Ситна стока дотеривана је из Куманова и са Овчег Поља, па је нешто нзво-