Delo

-270 Д Е Л О мало по мало погодбе опстанка и развитка народа који су били у ропству под Турцима. Национални покрет који је поплавио Јевропу у првој половини деветнаестога столећа, имао је својега одјека и на Истоку. Постављени у први ред, Грци се осетише први пробуђени на дах националне идеје која их је позивала на препорођај. Али кад им се учини да је час куцнуо да се отворено развије национална застава, они наиђоше на једну тешкоћу која изгледаше неочекивана. Због тога што се морао крити вековима и није смео признати да постоји, живи извор народности, коме треба светлости дана и слободе, — тај извор био је већ ту да усахне. Устанак Грчке противу турскога јарма био је надахнут живим и једнодушним осећањем. Мржња противу вековног непријатеља и жудња за независношћу — такви су били довољни покретачи да искупе народ око исте заставе. Али кад је била реч да се јасно одреде црте националне идеје, ваљало је више вештачком вредношћу заменити стварну садржину. Многобројне историјске превртљивости дубоко су измениле чак и до физичког типа становништво Кргљевине Грчке. Нека се узме у обзир колико су пута земљу подјармљивали разни освајачи. Свако од њих улио је своју крв у вене урођеничкога становништва. Свакојако, ти изданци античке Јеладе били су прави сопственици права на историјско наслеђе ксје им је уливало легитимни понос. Они су од старих Грка наследили језик и споменике уметности. Чим се осетила генетичка веза у Грчкој, помислило се на то да се садашњост приближи прошлости. Литература, напоредо са журнализмом, трудила се, у својој жељи да стопи традиције многобожачке старине са модерним тежњама донесеним из Јевропе преко младих људи одаслатих у иностранство, да доврши њихово васпитање. У Јевропи, романтизам је био на дневноме реду. Грчке националне аспирације нађоше у њему велику потпору. Јавно мишљење беше се узбудило патњама грчкога народа за чије се име везивала прошлост пуна грандиозних успомена. Зар нису Грцима имали да захвале за саме изворе културе, којој су творци били њихови претци? И тако модернизујући традиције античке Јеладе, Грци успеше да створе себи лепу заставу која је заваравала њихову таштину и давала модерном јелинизму декорум који му је недостајао. Плодна, до год је била реч да се људи искупе за борбу, јелинска идеја била је мање плодна после победе, када отпоче