Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 271 мирно дело унуграшње организације. Мешање античких и модерних идеја имало је за ресултат оснивање демократске државе у којој је влада имала слабу, често илузорну власт; народ, који не беше спремљен за зрелу и смишљену употребу слободе, дао се повести за говорницима који су ласкали његовој националној махни, таштини. Речитост демагошких адвоката постаде зао дух Грчке заводећи је често на опасан пут авантура. Долазак независне државе није допринео формацији и развијању националне културе. У области уметности и литературе као и у области политике мешавина идеје није имала солидне основе и није донела ништа оригинално. Класични узори као и модерне творевине копирани су једно за другим са сервилном журбом. Трудили су се да очисте живи језик да би га што више примакли старом језику. Успели су само да створе конвенционални дијалекат, туђ за народне уши. Чак и они који се служе њиме кад пишу чувају се добро да га не употребе кад говоре, јер би их рђаво разумели, или би изгледали смешни1. Нове струје које се дочепаше друштва допринеше стварању „велико-грчке“ идеје (џеуа/Јј idea). Заснована на историјским реминисценцијама као и на препондерантној улози грчког елемента у трговини и у политици на Истоку, та идеја може се свести као аспирација на финални триумф јелинизма, коме би припао цео Исток. Присталице те идеје непријатељски су расположене према Русији, јер је сматрају као највећу сметњу остварењу њихова идеала. То ипак не смета Грцима да траже протекцију Русије у критичним тренутцима, ма да је иначе грде. * Грке који живе у Турској не треба мешати са њиховим сународницима у краљевини. Између те браће по раси постоји знатна разлика коју је важно не губити из вида када се цене разни чиниоци од којих сваки има оделито место на Истоку. За цело, разлика између тежња Грка у краљевини и оних из отоманске царевине припада пре области идеологије него области непосредне акције. Али ако политичке потребе чине да се те ниансе потисКУЈУ У страну, оне за то не постоје мање стварно и тим самим нису за презирање. I рци који су султанови поданици, активни и предузимљиви, успевају да акапаришу већи део земаљске трговине. Њихов ути1 СреНни смо што можемо навестн у прилог нашим оценама писца знаменитог дела: Тпгксу in Europe by Odysseus, London, 1900; V. chap VII: The -Greeks.