Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 273 лигиозног принципа, ваљало је да дан препорођаја радикално измени уверења грчких црквених великодостојника. У својем претераном конзерватизму, ови последњи нису више умели одвојити у вери садржину од форме и нису пристајали ни на какву измену ове последње, која би им изгледала као нека концесија недостојна Цркве. У таким погодбама, борба између патријархата и словенских народности била је неизбежна. Слабљење рускога утицаја на Истоку после Кримскога Рата само је удвојило марљивост Словена. Пораз Русије произвео је одмах у почетку велики утисак на православне народе на Истоку. Навикнути да усредсређују све своје наде у личности царевој, они лако пређоше на идеју да је за дуго свршено са руском моћи и да се од сада мора рачунати само на своје властите снаге. Од тада, шефови словенскога покрета посветише своје напоре националној пропаганди позивајући своје земљаке на буђење независног живота. Како су парохија и епископија образовале једине оквире у којима се могла развијати и добијати сталности национална организација, вође управише на првоме месту своје нападе противу сметња које су им чињене на тој страни. Далеко од тога да расположи екуменски патријархат на концесије, борба само јаче истаче у њему грчки карактер. Питања која су се претресала на религиозном терену била су у основи само чиста политичка питања. Најјаче заинтересовани у борби били су Бугари. Док су Срби, већ од 1812 године, имали коштицу аутономне земље, Бугари нису располагали никаквим одређеним територијалним округом. КБихове аспирације за аутономном Црквом маскирале су чисто политички циљ: у њој су гледали са свим готову организацију, подесну да прикупи масу народну и да народу врати јединство које му је недостајало. Да би се постигао тај циљ, ваљало се борити. Али борба је изоштравала карактере и могла је, сама собом учиниги услугу Бугарима подстичући развијање њихових националних аспирација. Кнез Григорије Трувецкој. (llpeneo с француског М. Г1. С) Дело, књ. 70. 18