Delo

400 Д Е Л 0 више напада и учити их читању. Емил, тако мисли Русо, једва да сме у својој дванајестој години знати шта је то књига, јер је читање за децу бич божји. Али како је интересовање једини велики покретач, који људе води ма каквом циљу, то мора васпитач датету улити то непосредно интересовање за читање и ad oculos му показати корист од тога. Али кад све то отпадне у настави, шта he тада да ради васпитач са дететом? Да би му извежбао разум прво треба да му вежба тело и да га учини јаким: тако ће мали да постане паметан. Мора бити исто тако окретан као и дивљак, јер се код њега развијају слободно и у подједнакој мери и разум и снага. Међутим све су ово тешкоће, које васпитач треба да савлада и успех постигне без прописивања, просто нечињењем, а ипак и то под видом слободе не сме да дозволи, да васпитаник учини и један корак, који он није предвидео. Исто то важи и за телесна вежбања. Дете треба навићи и на хладноћу и на топлоту, дати му довољно сна, учити га да плива, а нарочито му вежбати чула, што се обично занемарујенека мери, рачуна, налази, упоређује. Руку треба учити да уме пипати, вид изоштравати одмеравањем даљина, цртањем са природе и наставом у геометрији, али у њој поћи од опажаја: фигуре, не доказе! А да се слух развије, учити дете певању, и то да пева просте мелодије без патоса и афектације. Трећа књига описује период од дванајесте до петнајесте године. То је време када дете има више снаге него жеља. Овај вишак ваља употребити ради стицања знања. У исти мах је то доба намењено учењу. Мотив стицања знања је детиња радозналост, и докле она допире, дотле досеже и настава. Детету ваља обратити пажњу на поједине појаве у природи, тиме оно стиче жељу за знањем. А да му се задовољи та жеља, показивати му увек предмете, саме ствари, које може видети, никако му ке саопштавати учења, у која мора веровати тек на основу ауторитета васпитачевог! Астрономију треба почети са посматрањем сунчевог заласка, а географију описом вароши, или очеве куће, дакле географија прво мора бити познавање завичаја. У настави из физике упознати га са грађењем појединих справа, а ради познавања општих закона природе ваља почети са појавама, које му падају у очи. Увек треба пустити да дете чини само оно, чију корист увиђа, и да учи само оно, што је корисно по његово садашње доба старости. „Чему то служи?“ биће од сада света реч,