Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 433 лици и мрзе тако слободне зидаре, што виде у њима конкуренте, виде комадање идејиног јединства, док би, међутим, требало да буде једно стадо и један пастир... У осталом, бранећи своју мисао, ја изгледам као писац, који није издржао твоју критику. Доста о томе. — Ти си можда и сам слободан зидар! — оте се наједаред Аљоши. — Ти не верујеш у Бога, — додаде он, али сад већ необично тужно. Њему се учини, осим тога, да брат гледа на њега са подсмехом. — Па чим се свршава твоја поема, — запита он наједаред, гледајући у земљу. — Или је она већ свршена? — Ја сам хтео да је довршим овако: кад је инквизитор ућутао, он неко време чека да чује шта ће му Заробљеник одговорити. Њему тешко пада Његово ћутање. Он је видео како га је Заробљеник све време слушао, дубоко и тихо му гледајући у очи, и очигледно не желећи ништа да му одговори. Старац би желео да му Овај каже нешто, па макар и што горко, страшно. Но Он се наједаред ћутећки приближава старцу и тихо га пољуби у његова бескрвна деведесетогодишња уста. И то је сав одговор. Старац се уздрхти, нешто се покрену на крајевима усана његових; он иде к вратима, отвара их и говори му: иди и не долази више... не долази никако... никада, никада! И пропушта га на „на тамне градске улице“. Заробљеник одлази. — А старац? — Пољубац му гори на срцу, али он остаје при својој пређашњој идеји. — А и ти заједно са њим, и ти? — тужно ускликну Аљоша. Иван се засмеја. — Ама то је лудорија, Аљоша, та то је само бесмислена поема бесмисленог студента, који никад ни два стиха није написао. Што ти то тако озбиљно узимаш? Ваљда тек не мислиш ти да ћу ја сад поћи право онамо, језуитама, да ступим у скуп људи, који поправљају Његов подвиг? О, Господе, та шта се то мене тиче! Та ја сам ти казао: мени да је само да до тридесет година довучем, а после — пехаром о земљу! — А лепкави листићи, а драгоцени гробови, а плаво небо, а вољена жена! Како ћеш ти живети, чиме ли ћеш их волети? — тужно кликоваше Аљоша. — Зар је то могућно са таквим паДело, књ. 70. 2S