Dijalektika prirode

став и учинио производ из масе и брзине неког тела у кретању уопште мером његовог кретања. Ве-Н Игинс је нашао да је у еластичном удару збир производа из масе и квадрата брзине исти пре удара и после удара, и да аналогни закон вреди за разне друге случајеве кретања тела повезаних у један систем. Лајбниц је први увидео да Декартова мера кретања стоји у супротности са законом падања. С друге стране није се могло лорицати да је Декартова мера у многим случајевима тачна. Отуда је Лајбниц поделио силе кретања на живе и мртве. Мртве силе су били „притисци” или „затезања" мирују Них тела; за меру тих сила он је узео производ из масе и брзине којом би се кретало тело кад би из стања мировања прешло у стање кретања; насупрот томе, за меру живе силе, правог кретања неког тела, узео је производ из масе и квадрата брзине- Ову нову меру кретања извео је он директно из закона падања. „Иста сила Је потребна, расу+јује Лајбниц, да подигне неко тело тешко четири фунте на висину од једне стопе и да подигне на висину од четири стопе неко тело тешко једну фунту; али су путеви пропорционални квадрату брзине, јер кад тело пада четири стопе онда оно добије двапута веЛу брзину од брзине коју добије кад пада Једну стопу. Но падањем тела стекну силу толике Јачине да је та сила довољна да их поново подигне на висину са које су тела рала; према томе, силе су пропорционалне квадрату брзине." (ЗиЈег, СеsсНlсМе сlег МаЉетаНк, 11, стр. 367.) Али Је Лајбниц даље доказао да је мера ту у супротнРсти са Картезијусовим ставом о константности количине кретања, јер ако би та мера била заиста тачна онда би се сила (тј. количина кретања) у природи стално или или смањивала. Он је шта више скицирао апарат (1690, Асlа егисШогит) који би морао, ако је мера ту тачна, да преставља регреЈиит тођПе који стално лроизводи нову силу, што је ипак апсурдно. У но-

Мера кретања рад