Dijalektika prirode

вије време Хелмхолц је чеш-ће примењивао ову зргументацију' Картезијанци су протествовали из све снаге и тада се заметнуо чувени слор, у коме је учествовао и Кант у свом првом спису (ОесЈапкеп уоп с!ег \уаНгеп ЗсНаЈгипд с!ег IеН>епсllдеп КгаНе, 1746), иако није јасно разумео суштину питања. Данашњи математичари гледају са приличнИм презрењем нз овај „неплодни" спор, који се ~развлачио преко 40 година и поделио европске математичаре у два непријатељска табора, док најзад није Даламбер својим ТгаКе с!е с)упат!дие (1743) као једном пресудом учинио крај узалудном вербапном спору, јер то и Иије било ништа друго". (sиlег, I. с. стр. 366.) Поред свега тога изгледа, да се не може свести на узалудан вербални спор спорно питање које је покренуо један Лајбниц против једног Декарта и које је човека као што је Кант толико заинтересовало да му је посветио своје првенче-спис, једну прилично дебелу књигу. И заиста, како ускладити то да кретање има две узајамно противречне мере, од којих је једма пропорционална брзини, а друга квадрату брзине? Сутер је упростио ствар; он каже, обе стране имају право и обе стране немају право; израз „жива сила" одржао се до данас; сам он не вреди више као мера силе, него је просто ознака једном примљена за производ из масе и половине квадрата брзине, производ који је врло значајан за маханику. Према томе ту остаје мера кретања а жива сила је само други израз за ШУ 2 ; додуше за ову формулу нам је речено да је за механику врло значајна али управо тек сад не знамо шта она значи. У таквој ситуацији узмимо у руке спасоносни ТгаКе бе с!упатlдие и погледајмо изближе Даламберову „пресуду": она се налази у Предговору. У тексту се, вели он, питање мере кретања нигде не

54

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе