Dijalektika prirode

и у том спучају налазимо оно опадање шу 2 . На тај начин овде ту и ттгу г долазе у сукоб и то за разлику стварно ишчезлог механичког кретања. И сам рачун доказује да сума ту 2 тачно изражава количину кретања, а сума ту је нетачно изражава. Такви су отприлике сви случајеви у којима се у -механици примењује ту. Да погледамо сад неколико случајева у којима се примењује ту 2 . Кад се испали топовско зрно, онда оно својим пу том исцрпљује количину кретања која је гропорционална ту 2 независно од тога да ли оно удари у неки чврст циљ или доспе у стање мировања услед ваздушног отпора и теже. Кад један жељезнички воз налети на неки други путнички воз који стоји, онда су сила којом се ово врши и њој одговарајуће ломљење пропорционални своме ту 2 . Исто тако вреди ту 2 у израчунавању сваке механичке силе потребне за савлађивање неког отпора. Али шта управо значи тај удобан и међу механичарима толико распрострањен израз; савлађивање неког отпора. Кад ми дизањем неког терета савладамо отпор теже, онда у томе ишчезава извесна количина нретања, извесна количина механичке силе, која је једнака оној њеној количини, која се може произвести директним или индиректним падак>ем подигнутог терета са постигнуте висне на полазну раван доле. Та количина кретања мери се половином производа из масе и крајње брзине постигнуте Шта се дакле десило у дизању терета? Ишчезло је механичко кретање или оила као таква. Али се оно није претворило у никита; оно је преобраћено у механичку напонску силу, да употребимо Хелмхолцов израз; у потенцијалну енергију, како то нови теоретичари зову; у ергал, како то Клаузиус назива и оно се може сваког тренутма на сваки механички изводљив начин поново претворити у исту количну механичког кретаЊа, које је било потребно за његово произвођење. По-

62

Фридрих Енгелс, Дијапектика природе