Dijalektika prirode

практична инжењерска механика допази на појам рада и намеће га теоретичарима. Али је навика да рачунају толико одвикла теоретичаре да мисле, да годинама нису запазили однос та два појма него су јео гпхг 2 дан од њих мерили са гпу, други са —-а најзад су ш^ 2 е , усвојили —-—за меру оба та појма али не због тога што су схватили суштину ствари него због упрошћеног рачунања.*)

*) Реч рад и иојам који јој одговара потичу од енглеских инжењера. Али се у енглеском језику практичан рад каже ж>гк а рад у смислу економије каже се Iаћоиг. Отуда се и физички рад означава са ттоЉ, те је искључено свако бркаже са радом у економском смислу, У немачком језнку ово није с.учај те су због тога у новој псеудонаучној литератури постале могуће разне чудновате примене раиа у физичком значењу на економске односе, и обрнуто. Али ми имамо и реч ЛУегк која је сасвим погодна за ознаку физичког рада као што јето енглечка реч ж>гк. Но пошто је економија сувише туђа нашим природњацима, тешко да ће се одважити да уведу реч ЛУегк наместо већ уведене речи АгђеИ а ако се и одлуче биће то доцкан. Само је I\лаузијус покушао да поред израза АгћеИ; сачува израз \Уегк

69

Мера кретања рад