Dijalektika prirode

ТОПЛОТА

Видели смо да постоје два облика у којима ишчезава механичко кретање, жива сила. Прзи облик је преобраћање механичког кретања у механичку потенцијалну енергију, например подизањем неког терета. Овај облик има не само особину да се поново претвори у механичко кретање и то механичко кретање које има исту живу силу као и првобитно кретање, него и ту особину да је он способан само за ту промену облика. Механичка потенцијална енергија нмкад не може створити топлоту или електрицитет ако претходно не пређе у истинско механичко кретање. Овај облик је „повратни процес", да употребимо Клаузијусов израз. Други облик ишчезавања механичког кретања дешава се у трењу и удару, који се међусобно разликују само степеном. Трење се може узети као низ малих удара који се врше један поред другог и један за другим, удар се може схватити као трење концентровано у једном тренутку времена и на једном месту. Механичко кретање које овде ишчезава, ишчезава као такво. Оно се не може поново успоставити само из себе. Процес није непосредно повратан. Он се претворио у квалитативно другаче облике кретања, у топлоту, у електрицитет у облике молекуларног кретања. Трење и удар дакле чине прелаз од масеног кретања, предмета механике, ка молекуларном кретању, предмета физике. Кад смо ми физику назвали механиком молеку-