Dijalektika prirode

ларног кретања, нисмо превидели да овај израз никако не обухвата целокупко подручје данашње физике. Напротив. Етарска трептања, која преносе светлосне појаве и зрачну топлоту, сигурно нису молекуларна кретања у данашњем смислу речи. Али се њихова земаљска дејства тичу у првом реду молекула: преламање светлости, поларизација светлости итд. условљени су молекуларном конституцијом орговаратела. Исто тзко данас скоро сви значајнији истраживачи сматрају електрицитет као кретање етарских а за топлоту Клаузиус чак каже, да у „кретању пондерабилних атома (наместо тога боље би било ставити молекуле) .. . може учествовати и етар који се налази у телу" (01е МесНатзсКе \УагтеЉеопе, I сгр. 28). Али у електричним и топлотним појавама поново долази у обзир у првом реду молекуларно кретање, а ово и не може другаче бити доклегод је наше знање о етру овако дефектно. Но кад будемо толико напредовали да можемо изградити механику етра онда Не она обухзатити много шта што данас по нужди спада у физику. О физичким процесима у којима се структура молекула мења или се потпуно уништава биНе доцније говора. Они чине прелаз од физике ка хемији. Тек са молекуларним кретањем стиче промена облика кретања своју пуну слободу, Док на граници механике масено кретање може узети друге облике само појединачно; топлоту или електрицитет, овде видимо потпуно другу разноврсност промене облика: топлота у термоелементу прелази у електрицитет, на извесном степену зрачења постаје идентична светлости, поново производи механичко кретање; електрицитет и магнетизам, сличан рођачки пар топлоти и светлости, претварају се не само један у други него и у топлоту и светлост а такође и у механичко кретање. И то по тако одређеним масеним односима, да можемо једну дату количину сваког од тих облика енергије изразити неким другим обликом, метаркилограмима, то-

71

Топлота