Domaćica

да тајанствени вео са још таЈанственије будућности мало одигне? — Нема га, јер му одма загрми громовнп глас: „ Стој. доаде, а не даље!“ Бедном дакле човеку не остаје нпшта друго: до садашњост, и успомене из прошлости, а све остало губи се у густој магли будућности, у којој нам врло често многе наде једна за другом пропадају.

О БРАКУ У ЈАПАНУ (ЦРТА ИЗ КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ

зДж ^ ; ^ао што је познато, у свима с АЦр топлим крајевнма наше земље, удају се девојке врло младе. Тек што млада Јапанескиња наврши 14. годпну, већ јој се морају родитељи старати о удаји њеној. А сво ово старање састоји се у томе, да наћу или у кругу своје породпце, или у кругу евојих пријатеља такову личност, којејепосао доста сличан са нослом и дужношћу проводаџије код нас. Али проводаџија бити у Јапану није мала ствар. Коме се ова дужност повери, он нема само за задатак да буде прост посредник између родптеља момковпх и девојачких, него он мора и свима свадбеним церемонијама да унравља. Па и ово пије све. Овај кукавни ч„век, мора да је кроза цео свој век саветодавац овом младом брачном пару. На случај неслоге нли хрђава живота између њих, он мора да их мирп; а ако измирење није могуће постићи и . поново слогу п љубав међу њима

повратпти, он Је дужан да изврши и церемоније при разводу брака. У Јапану није обичај да девојка носп какав мираз, а ако пзузетно и донесе девојка момку штогод новаца, то се обично нпкад не мери према имовном стању родитеља јој. Ако се родптељп погоде п одобре предложенп од проводаџије брак, онда се од тог часа момак и девојка сматраЈ'у као заручницн; али као заручницп немогу никако остатп дуже од три месеца. За сво ово време. до свадбе, измењају се узајмнпце разпи поклони, п најпрвп такови поклонп. према старом једном обпчају, састоје се из иовесаЖ конопље и сптнпх сувих рибица. Између других поклона, младожења поклања младој, леп п елегантан појас, а она њега обдарује каквом особитом сабљом. Алп у исто време она њему пошаље п сппсак свију ствари, које ће му из родитељске куће донетп; а овај је, како-кад, краћп плп дужп, према Фпнанспјском стању девојачкпх родитеља. На сами дан, кад се свадба урече, умота се млада у сасвим белу копрену. Ово бп многп мпслели, да то преставља символ невиности; али нпје. — У Јапану вредп бела боја као знак највеће жалости; а у овом случају, хоће да се тпме покаже. какву тугу девојка осећа растајућп сесародитељском кућом. Кад већ н уречени час куцне. шуављује се н проводаџпја, којп ћс младу заручниковој кући одвести. где је са велпком свечаношћу и разним церемонијама дочекају. Кратко време после овога, долазе заруч-

Д0 М А

ЋИ Ц А