Domaćica

нлх болеснпка, јер загаеите боје радије при влаче у себе клпце заразе, него ли отворене. Тако бива п кад се две хаљипе, једна од угаеите, а друга од беле боје изложе за једно исто време јаком дуванеком дпму. — угасита ће п јаче и дуже ударатп на днм, него лп она бсла (?). Стомдигињаци у Евроии. Прорачуљено је, да данас у Европп пма 3108 стогодпшљака; а Еврон-а броји242 мплпјуна обитнпка. Између овпх стогоЖшњака, има 1864 жене и 1244 човека. — Као што се впди, мушки су у знатној маљпнп. Свп овп етогодишн.аци имају да захвале за своју дубоку староет: нрво, својим здравпм предцима; а затнм умерености, трезвепоетп, правплном п беетрасиом жпвоту: раду и чиетом ваздуху, јер су ово махом еељацп. Четвороножии иријатељ деце. — У органу бечког друштва за заштпћаваље животин.а, ТМеЛепшћу, читамо колпко чудновату — толико п занпмл.пву причу: „Један овчар у Шотској , пошав у Крампнјан-планину да своје раетурено стадо скупи, повео је собом п једно своје дете, које је могло пматп одприлике четпри годпне. У пратљп евог пса доспео је он до пашљака, али је још морао успетп се на врх једног брда. Да не би дете морио, он га оетавп на подножју брда с најстрожпјрм опоменом, да ее нс еме маћи с места, док се он не вратп. Алп тек што се пспео на брдо, падне таква магла, као што то нпје редкост у Шотланду, да се од дана етворп ноћ. Сиромах отац снће с брда да дете потражн, алп после дугог и узалудног тражен.а. буде прпморан, да се тутом п жалошћу сатрвеп врати кући. У општој забуни нпкоме у кућп не падаше на ум, да је и пса нестало. Сутра дан, чимје евануло, пође опет отац да дете тражи, алп ее као и прошлог дана без љега вратп кући. Кад је кући дошаоу рекоше му домаћи, да је пас ед некуда дошао, да еу му далп љегов обичан оброк, па да га је опет нестало. И тако је сиромах овчар четпри дана узастопце узалуд тражмо своје дете немогав га наћп, а пас је опет редовно, свакп дан. долазио по свој оброк и опет псчезавао. Напослетку, сев ну овчару мисао кроз г.таву, да еачека пса кад по свој оброк ражаног леба дође, па да га онда прати, те да види где нестаје. Тако и би. Таман се пас са комадом леба крену да иде, а и овчар поће за љим. Пас га до веде до једног водопада, који је био не далеко од места, на ком је он своје дете оставио да га чека. Нпже тога водопада била је једна дубока и етрмена јаруга, у коју се нас спуети и неетаде га у нжаквој пећинп. Овчар ,је тешком муком сцшао у јаругу, а још теже се увукао у пећину; али како лп је очииеко срце морало радошћу закуцатп, кад је ступивши у пећину угледао у истој своје чедо, како једе онај комад ражаног леба, што му га је пас мало чае донео; а пас поред и.ега стоји и са задовол.ством му ппљи у зубе, очекујући да и љему коју трошку лсба за труд даде“.

Змијип отров. Од више годпна бавп се у Рпо-Жанеиру Др. Лацерда Фплхо, пзучаваљем ■ депства змијпног отрова. Његови не давно на јавност изнесенн опитп еа отровом амеЉчке „звечарке“ (СгоГаИа ћотбнв:) веома су заппм■ љиви. — Не еамо отров ове змије, него п 1 крв од оне животиље, која угине од уједа ј ове змије, кад се накалами на друту жпвотпљу, доносп поеле кратког времена емрт. Међутим п крв п меео овпм отровом умртвљсне жпвотпље, можс друга жпвотпња без пкакве опаености јести. Крв задржава своје отровно деиство као накаламак и онда, пошто ее осуши и дуго времена тако осушена држи. Да бп дошао до овот отрова, др. Лацерда хлороФормом опија Звечарку па јој онда помоћу једне лопте од памува отров пзвуче и може га на такав начпн добпти око двадесет центиграма. Овај је отров прозрачна п безбојна течноет, налпк на редак раствор гумп-арабпке. Под мпкроскопом впде се у ово.ј течностп безбројне кугласте жмвотињпце, које се по течностп несташно крећу, а пмају у иречнику одпрплике један етоги део мплпметра. Кад се са анилпном течност обојадпше, ове животињпце поетану још нееташније: а кад се у њу успе алкохола, хлороФорма, борне киселпне, оне се умртве п престану ее кретатп. Кад ее на овај сасушен отров наепе деетплпеана вода. ове се петс жпвотпн.пце поново впде. Да бп ее дознало деиство температуре на овај отров. пошшути доктор је овај отров оетављао два дана да се саеуши , затим је остатак сатр’о у прах, прелпо ■ водом и мзложио по.та сата топлотп од 90°. 1 Са ог.ако поступљеним отровом калампо је он голубове без икаквпх хрђавих посљедпца. Тако псто овај отров губп своје депство, кад се температури од 0° пзложп. Јака електрпчна струја пијеу стању да одузме жпвот овпм жпвотиљпцама у отрову. А алкохол пх одма уииштп. Шта вшпе, ако се жпвотпља оппје пре каламљеља алкохолом, иди еамо ако је пила алкохола, овај отров не може да депствује, или ако п деиетвује нпје смртоносан. Усљед овпх и овакових оппта, истп лекар спаеава од уједа ове отровне змпје исецајућп рану, испирајући је и оппјајућп уједеног алкохолом. Уалив времвна на глас човечији. Дпректор музике Зандер, нз своје вишегодишље практике, односно уплива времћна на глас, вели ово: „Позната је сгвар, да мп нисмо у стању у свако доба да владамо својим гл°сом онако I како бп хтели. Неки пут, нли нисмо у стању да узмемо нрави евој глас, или ако га и узмемо чисто, нпсмо кадри 'да га до краја певања као таквог одржимо. Изузевши случајеве кад је овоме узрок болеено стаље органа за певаље, нли кад је човек и опгате болесгап, уверио сам се, да је од одсудног уплпва на глае и само вре.ме, п то оно, које тек има да наступп. Моја посматрања у овом погледу свео сам у ова правила. — Кад поеле лепог, сувог и ведрог времепа хоће да паступп мутно и кишио време, обпчно се то код певача по гласу могло опазптп већ за

ДОМАЋИЦА