Dositej Obradović u Hopovu

Глава [ Генер. визитација Фрушкогор. ман. 1059. — 2:

Манастирска реформа је дошла на дневни ред за Павла Ненадовића, али онда веома озбиљно. Овај енергични поглавица Карловачке Митрополије велику

је пажњу обратио, међу осталим, и манастирима. Иза-

бран је за митрополита 14 јула 1049 године, а већ. 98 августа издаје своју „Вољу и указ.“ >) Митрополит

би желео, вели се ту, „лицем согледати“ манастире,

да види како цркве „благолбпствулотљ“, како братија оживе и како економију воде; али, како му то „великоважни“ послови не допуштају, и док не буде имао времена да манастире прегледи, издаје ову наредбу у осам чланака.

„Воља и указ“ написана је у врло оштру тону,

у тону који карактерише овога чврстога али и обаз-

ривога човека. Пре свега констатује у првом чланку, да „ово ради премфни временђ, овоже отљ небрежеван и разпустнаго нрава“ правила митрополита Вићентија „вљ конечное забвенје погребошасн“, и да су

о

живот и служба калуђерска пуни самовољства и не-

поретка. Наређује „крбико и неослабно“ игуманима,

да та правила истраже, да их сваке суботе на брат-

ском сабору пред свима прочитају и да код свакога чланка (или тачке) испитају, да ли се испуњава. (Ра-

зуме се, да се онај ко би се о њих огрешио вије

могао добру надати, јер митрополит Павао није знао

за шалу). У осталим чланцима исправља некоје грешке

или забрањује неке зле употребе, допуњујући тако

правила Вићентијева.

Али из даљине није ни преко овако строгих пра-

вила могао митрополит да утиче на калуђере, као

што ћемо после видети. Опшштежитије дајбуди није успостављено све док митрополит сам није заишао по манастирима, својим очима се уверио о свему, те најзад поставио калуђерима ултиматум. Па и онда

2) Хоп. Циркуларни Протокол бр. 1; у хоповском при-

мерку монашких правила стоји на другом месту, као допуна Вићентијевим правилима.

зе аб аице ве 2 1

с нивои ин на нии