Državopis Srbije sv. 13

ПРЕГЛЕД о МА броја порез плаћајући глава у Србији

од године 1884 до 1884.

Статистично оделење по гласу закона свога установлења, дужно би било да по свим гранама државне управе статистичну грађу прибира, исту израђује и јавности је предаје, па што се речена цељ до сада у том погледу постигла није, главни је узрок, осетна оскудица у канцеларијском персоналу истога, не“ бројећег више до три особе. И финансиска статистика као и свака друга јавне управе од велике је занимљивости, како по државнике, тако и по науку, а почем се иста у пространом свом облику, из наведених причина јавности предати неможе, то је одедење покушало да бар број порез плаћајући глава кроз последњи педесет година изнађе п исте у прегледима по окрузима распореди износећи на крају главни окуп свију округа. да године 1834 до 1850 учињено је ово само за Ђурђевско полгође, т. ј за порез цоји се је лети наплаћивао, а од године 18951 па до последње 1884 стављено је и Митровско полгође — као прво на реду — који се је зими или у почетку године, обично у Фебрару месецу, наплаћивао, докле се је летњи обично у Августу купио.

Са узакоњеном новом порезском системом у текућој години престаје у битности дојакошњи начин порезивања основаног бившег на личном данку

оваке зао рад бпобобне поглавито мушке главе, докле нови начин фишкалног облагања, имућно стање сваког. грађанина за, основ има, Етимологију саме речи. «порез» _неможемо изводити из речи србског језика. «резати» и то у рабош, кад што се обично усваја, она има много ближе освоје толковање у турској 5) ници: «вер параси» то ће рећи: «дај новаца“, најкраћи израз турских благај-> ника, на спрам бивши своји поданика Срба, чији језик ил нимало или само мало знадоше. Код Срба у старој Србији и код Бугара у место «параси» новаца — остала је за, пзраз данка она прва горенаведена рез «вер-гија» које у правом смислу и србском преводу значи «данак».

Од године 1815, кад је књаз Милош Србију ослободио, па све до го-

дине 1834 наплаћиван је поред «пореза" од осамнајест динара од сваке за рад