Državopis Srbije sv. 13

Пи

способне мушке душе - од 190-тв године живота па до 70-те; и «арач» од два динара, данашњег новца, од сваког мушкарца од 7-ме па до 70-те године живота, и ова два намета сачињаваху најобилнији приход државне србске благајне. Десетак од свију земаљских производа, наплаћиван беше од турских спахија но само од године 1815 до 1830, а од године 1831 па до 1834, кроз четири године, купљен је исти од србски власти као данок за државну благајну. Тек у години 1835 преста купити се арач и десетак сасвим, а замени се само са порезом, који је међутим увеличан од 18 на 30 динара годишње на сваку главу и у овом виду наплаћиван је истиу Србији кроз пуни педесет година, од 1835. до 1884.

У следећим прегледима изложен је број порески глава за. сваки округ посебно, од године 1834 до 1850 само за 'Буђевско или ПЏ полгође а од последње године п за Митровеко или [ полгође. На жалост подобни прегледи 34, варош Београд, због неуредног рачуноводства, тако су неподпуни, да се за речену цељ никако употребити немогу, тв су стога сасвим и изостављени, али подобни из ново ослобођени крајева, изложени су за шест година, од године 1879 до 1884 за сваки округ и за свако полгође,

Цигани у земљи находећи се плаћали су од године 1835 на овамо само арач и то по класама;:али у години 1854, закон изађе, да се они који стално седе уврсте у порез плаћајуће главе и само снитајући се продуже и даље арач плаћати. С тога св ми види из дотични прегледа да у Митровском полгођу 1855. године има две врсте порезски глава под словима а% и 6 озна-

ченима, а оно прво писмо означава исто без Цигана а друго са њима.

У години 1960. одвоји се већи део бугарморавског среза од Крушевачког округа, коме донде припадао беше, и дода се округу Алексиначком, па с' тога је код оба округа дотична измена за лакше сравнење као што треба и назначена.

Држећи број порез плаћајући глава у години 1834. на спрам целог људства у истој пописаног убеђавамо се да је у реченој години тек свака шеста душа порез плаћала, докле подобно сравнење у години 1884 чинећи, до закључка долазимо, да је у овој години на не мање него и на пет душа једна порезка глава већ одпадала. Узрок реченом појаву лежи у делу, што су пореске главе од године 1834 до 1850 све на класе подељене биле, тако да је поред цели, било и половина, четвртина, осмина па чак и шеснајстина порезки глава а у последњој години нареди се, да свака обштина подпун данав од шет талира годишње за сваку порез плаћајући главу наплати и државној каси положи, остављајући јој на вољу да у својој обштини на богатије људе већи намет од шест талира удари а на сиромашније мањи. — У поменутој години подвргоше се и државни чиновници пшлаћању пореза, од кога су донде законом ослобођени били.

Рат за независност, кроз три године вођени, учини да је неподпуно порез у многим окрузима покупљен, па то и јесте узрок што у изложеним оврижалима прегледа за године: 1876, 1877 и 1878 и нема. '

Изложени прегледи порез плаћајући глава занимљиви су не само за развитак пореске снаге србске државе кроз педесет прошли година већ из исти