Dubrovački razgovori

УМИРАЊЕ 101

Кад лекар дође са својом кожном торбом, Милованови пријатељи се побојаше да не дође до нечега сличног синоћњем покушају. Али, опипавши бНло, лекар га није могао осетити. Тада прислони ухо на груди, ослушкујући. Поновивши то неколико пута, управо кад са старог звоника на Плаци одјекну осми удар, лекар подиже главу и рече:

— Свршено је.

Дубровачки пријатељи Милованови и госпођа Маре прекрстише се. Дум-Нико клече крај одра, склопи руке и стаде шапутати молитву, једну од најискренијих у своме животу. Крај прозора, са лицем сакривеним у марами, плакао је капетан-Лесо, чија су се широка леђа тресла у белом платненом капутићу.