Dubrovački razgovori

60 ДУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

мо. Будућност и прошлост, наде и успомене, у њима је цијели живот.

Поустајаше. Божо нали чаше, па, куцајући се, рече, пркосећи дум-Нику:

— Живот је вас у био нергетици; живот је брак сунца и земље, који се увијек завршава разводом, јер земља узима своје а сунчево иде на другу страну.

Испише чаше па изиђоше сви заједно. Мрак се хватао по кутовима око Госпе, чији се звоник руменио од сунца на заласку. Прошавши на градска врата мимо „Пескарију', прошеташе по старој луци уз одјекивање удара дум-Никове палице по плочама. Барке су непомично стајале на тамноме мору; на једној од њих људи су вечерали окупљени у круг око велике зделе. Цео брег од Плоча до светог Јакоба поче се обавијати тамом засејаном светиљкама, оштро се оцртавајући на небу. Дошавши на крај насипа седоше на клупе окренуте пучини. Дуги таласи мртвог мора завршавали су се под њиховим ногама у светлој пени. Гледали су тамну сенку Локрума, удисали мирис мора и слушали његово шуштање.