Dvadeset godina rada Prosvete

снабдије са потребним средствима за рад. Прилажући од своје стране што је више могла (упуства, разне формуларе, поклоне у књигама итд.). Просвјета је настојала, да све мјесне културне: установе заинтересује за ту књижницу и да их обавеже, да својим прилогом помогну њено финансирање. = току 1913- =теи прве половине 1914-те год. успјело се, да се реорганизује и донекле финансијски осигура већина српских књижница, које су радиле по варошима у Босни и Херцеговини. У мјестима. гдје је било више културних установа са по нешто својих. књига скупљене су све књиге заједно и све установе примиле на себе дужност, да заједнички финансирају ту књижницу. Просвјета је у таквии случајевима примила на себе, да орга– низује такву књижницу, да је снабдије са потребним материјалом и упуствима за даљни рад и да је помогне покло– ном у књигама. Уочи Свјетског Рата реорганизовано је 5 књижница по окружним мјестима у Босни и Херцеговини.

Те су књижнице биле у мјестима: Мостар, Бања-Лука, Тузла, Бихаћ и Травник.

Осим овога организовала је Просвјета прије Ослобођења. 10 првих својих покретних књижница за села: Платице (Гацко), Бијело Поље (Мостар), Нишић (Сарајево), Глоговац (Јајце), Герзово (Мркоњић Град) Рујница (Цазин), Јасеница (Тузла), Борика (Рогатица) Прибој (Зворник), Босанска Костајница. (Бос. Нови). Дискутујући у томе у листу Иросвјети, какву лектиру треба дати народу о овим књижницама, дошло се до закључка, да лектира треба да буде: забавна (народне пјесме, приче), поучна и национално васпитна. Према овим директивама. учињен је избор књига. Свака књижница имала је по 50 књига.

Кад је почео Свјетски Рат било је у Босни и Херцего– вини заједно са Централном Библиотеком у Сарајеву, 12 савремено организованих књижница по варошима "н 10

покретних књижница по селима, које су имале скоро све услове за успјешан рад. Рат је прекинуо и рад Централе и рад тих реорганизованих као и покретних књижница.

Не само што су ове књижнице, као и сва остала српска друштва, престала да раде, чим је отпочео рат, него су скоро све ове књижнице за вријеме Рата опљачкане, поробљене, или потпуно уништене. Из Централне Библиотеке однијела је државна власт велики број књига и часописа. Књиге велике већине осталих реорганизованих и покретних књижниц попаљене су и уништене. Гдје није сасвим уништена књижница, књиге су разграбљене и покрадене тако, да у неким књижницама послије рата није нађено ни десетак књига, и ако су прије располагале са више стотина добрих књига.

Кад је послије Ослобођења Просвјета наставила свој рад, настављен је и рад помоћу књижница. И како је Просвјета проширила свој рад на цијелу Краљевину, тако је и Централна Библиотека обухватила својим радом све покрајине.