Dvadeset godina rada Prosvete

87

Чим се послије Ослобођења Централна Библиотека пробрала и средила, приступила је раду и изван (Сарајева. Пошто сада није више било скоро ништа, што би се реорганизовало, јер су скоро све старе књижнице уништене или опљачкане, приступило се организацији нових Просвјетиних Књижница. У првом реду настојало се, да се оснују нове Просвјетине Књижнице у оним мјестима, гдје су прије радиле, реорганизоване или не реорганизоване књижнице других културних установа, да би се на неки начин обновио стари рад. Уз те књижнице осниване су и нове, гдје год се указала потреба, на селу и у градовима. Све су те књижнице основане као Сталне Просвјетине Књижнице. Пошто је потреба била велика, почеле су се од 1922. године да, поред Сталних, оснивају и Покретне Књижнице, које су се према приликама и потреби, задржавале у мјесту дуже или краће вријеме. И Покретне Књижнице раде у цијелој Краљевини, у варошима и по селима.

Осим Сталних и Покретних Књижница основана је у у Сарајеву 1922. год. и прва Дјечија Библиотека.

Да би се олакшало Централној Библиотеци у њеном раду, а особито због оскудице потребних просторија у Библиотеци, почеле су се у Сарајеву, још од 1920. године, да оснивају Филијале, код појединих Школа, Ђачких Домова и разних установа.

Искоришћујући своја средства што је могуће рационалније, Просвјета стално повећава број својих књижница. За вријеме од 9 година оваковог рада Просвјета је са својим скромним средствима успјела да оснује велики број својих књижница и да на тај начин снажно подупре рад на просвјећивању и ширењу писмености и општег образовања. Данас Просвјета ради на томе пољу са 165 књижница, у којима има 51.139 књига (без дупликата. Кад је почео Свјетски Рат, Просвјета је имала 12 својих нових и реорганизованих старих књижница по варошима и 10 Покретних Књижница по селима с којима је стајала у уској вези. Те су Књижнице почетком Рата затворене или уништене. У 1919/1920. друштвеној години обновљене су предратне књижнице у варошима и основано још 7 нових, у 1920—1921. год. основано је нових 7; у 1921/1922. још 41; у 1922—1923. још 50; у 1923/1924. још 18; 1924/1925. још 13; у 1925/26. још 5 и у 1926/27. још 12; свега 105 разних књижница.

И Централне и све остале Просвјетине Књижнице су јавне народне књижнице са главним задатком науке, моралног васпитања и националног освјештавања. Према томе је састављен и материјал са којим раде књижнице. Књиге су литерарне вриједности и пробране тако, да сви слојеви народа, да сви културни нивои могу наћи за се подесну лектиру. Као што се води рачуна о свим нивоима образованости и писмености, тако се води рачуна и о томе, да сви слојеви народа у свако доба нађу за себе лектиру.