Džuboks magazin

REPREZENTACIJA ENGLESKE

UVelikoj Britaniji registrovano je oko 5.000 vokalno-instrumentalnih ansambla, a još dva puta vise ima onih „divljih”, nigde heprijavIjenih. Ove grupe sviraju jednom ili dva puta nedeljno u nekom lokalu u Sohou, nekom poznatom ili manje poznatom ba ru na kejovima reke Mersi u Liverpulu i na stotinama drugih mesta na Ostrvu. Svi oni čekaju svojih pet minuta menadžera ili producenta neke poznate firme za proizvodnju gramofonskih р!оба koji de ih slučajno čuti, pozvati u studio i snimiti ploču. Nekima je to i pošlo za rukom i sada su poznatl u svetu zabavne muzike, i to ne samo u Engleskoj ved Sirom sveta. Njihova imena pune top liste, dok jedna kompozicija smenjuje drugu na toj magicnoj berzi popularnosti. Tinejdžeri, a 1 oni drugi, znaju dobro Bitlse, Stounse, Enimalse i druge. Medutim, lista onih drugih, koji su poznati u svome gradu ili bližoj okolini mnogo je veća. U toj opštoj gužvi, gde najčešde odlično plasirana reklama istisne kvalitet, pojavilo se desetak grupa koje su vrlo vešto resile svoj problem opstanka u popularnosti. Koristedi ogromnu potrošnju za bit ansamblima u susednim zemljama, oni su jednostavno spakovali svoje instrumente i, naoružani zvučnim imenima i plodama snimljenim u sopstvenoj režiji, otputovali u Zapadnu Nemačku. Reputacija Bitlsa, koji su svoju karijeru otpočeli baš u ovoj zemlji, omogudila im je ved na samom startu odlične i dugorodne angažmane.

Preduzimljivi rvemački menadžerl nisu ovoga puta hteli da ispuste tako dobru priliku za sigurnom i brzom zaradom, kao što je to ranije bio sludaj sa Bitlsima, koji su se zbog slabog pladanja brzo vratili u Veliku Britaniju i postali ono što su danas. Cilj svih ansambla bio je Hamburg, koji ih je svojom ogromnom bukom, večito tmurnim i maglovitim nebom neodoljivo podsećao na rodni kraj. Klasični nemački animir orkestri koji su svirali po hiljadama barova (baš toliko), klubova i krdmi bili su preko noći zamenjeni orkestrima, čiji su dugokosi članovl oslobođeni engleske uglađenosti interpretirall najnovije hitove. U ovoj poplavi britanskih grupa u prvi plan su izbila tri sastava: CASEY JONES AND THE GUVERNORS, JIMMY AND THE RACKETS U THE CHECKMATES. Kejzi Džons se rodio i odrastao u Liverpulu. Okupivši sastav u vreme kada je u Engleskoj TOP lista ved bila zaposednuta duvenim imenima, on je 1964. godine došao u Hamburg. U podetku su svirali u jednom lučkom magacinu. Međutim, kako se ved drugo veče pred ulazom našlo oko 2.000 mladida i devojaka, koji su na sve moguće nadine pokušavali da udu, organizator je pozvao policiju. Ovaj incident koristio je Kejsi Džonsu i on se ved posle nedelju dana pojavio u duvenom „Star-klubu”. Nemadko-švedska firma za snimanje ploda .JMetronom” snimila je jednu za drugom osam njihovih ploda. Danas ovl mladidi dobijaju za jedno vede oko 3.500 maraka ill 300

funti, a to je svega nešto manje od surne koje dobijaju Enimalsi na Ostrvu. Džimi i Rakete dolaze iz Londona. Nemački menadžer Peter Ekhorn angažovao ih je za svoj klub „The Top ten”, gde svako vede sviraju. Kako se u ovom klubu nalaze kvalitetni uredaji za snimanje „in live”, Džimi je za kompaniju „The Top ten production” snimio pet ploda. Sa Džimijem koji svira organu svira i Ricku Berns, poznat kao najpopularniji tenor-saksofonista Engleske. Zenski vokalni solxsta je Isabele Bond. Tredi i svakako najinteresantniji sastav je THE CHECKMATES. U ovoj grupi nalaze se i dva crnca. Voda grape je bas-gitara George Ford. Posle velikih peripetija u Nemačku su došli 1965. godine. Naime, nemadka ambasada u Londonu nikako nije htela da im izda ulazne vize pošto je Džordž Ford član Komunističke partije Velike Britanije. Tek na urgiranje njihovog nemačkog menadžera Manfreda Vajsledera, koji je upotrebio sve svoje veze, oni su najzad doputovali u Hamburg. Ova grapa se najbolje snašla. Do sada se pojavila na 62 koncerta u Nemačkoj, Danskoj, Svedskoj i Belgiji. Za jedno vede dobijaju 500 funti. Za Englesku firmu „Columbia” snimill su devet plo-6a (kompozicija „Stop Music" bila je 1965. list top thirty). Interesantno je da nijedna od ovih grapa ne namerava da se vrada u Britaniju, ved poraduju: „Istina je da mi „igramo” za B reprezentaciju. No, to je još uvek bolje, nego sedeti na klupi za rezervne igrade”.

Vladan Krasić

CASEY AND THE GUVERNORS

шш

28