Ekonomist

a

со O

и да постоји из простог разлога, што је кад — кад потребно и најобичнијој неуставности и незиконитости дати какву quasi правну форму. Законодавац из 1910. год. кад је донесен закон од држ. рачуноводству није био заборавио Устав, али исто тако, није хтео да пропусти, да не ограничи употребу нефинансиских овлашћења на минимум, и важење да им сведе исто тако на најкраћи период времена. Оваква тенденција законодавца из 1910 год. може се бранити једним одличним предвиђањем за будућност, предвиђањем које се у потпуности обистинило. Ми смо наше мишљење, изнесено у овој

студији, саобразили мишљењу и тенденцији законодавца и за то сматрамо да је оно на закону основано.

Пбразовање резервних (фондова код Акционар

оких Друштава Од Д-р М. Тодоровића

Код акционарског друштва — као у осталом и код сваког ортаклука — дели се чиста добит рго гага уложеног капитала, т. ј. акционари — ортаци — имају права на учешће у друштвеној чистој добити сразмерно броју својих акција.

Али ниједно акционарско друштво не дели сву чисту добит својим акционарима. Од чисте добити која се на крају године покаже, друштво ће издвојити један део и из њега образовати резервни фонд, — и тек онај остатак преко тогр дели се међу акционаре као дивиденда.

Образовање резервног фонда диктују разлози целисходности и опрезности. У току свога“рада свако друштво може имати и губитака, и кад не би постојао резервни фонд, друштво би могло доћи у опасност, да изгуби или да смањи свој основни капитал. Резервни фонд има за циљ да отклони ту опасност: из добити добрих година ствара се резерва, из које ће се покрити штете претрпљене у рђавим годинама —- те се тако друштвени капитал неће смањивати.