Ekonomist

98.

одредаба из чл. 46. закона о рачуноводству, кад је ушао у незаконит домен нефинансиских овлашћења. Кад је желео да се извесна овлашћења продуже и трају дуже од закона у коме су први пут објављена, он је таква овлашћења у наредним буџетским законима објављивао, све док је сматрао за потребно (случај са нагодом). Кад је престао са накнадним објављењима, законодавац је тиме манифестовао своју намеру да буџетско овлашћење тиме престаје важити па и закон који га прати. То је бар логично и таква је несумњива намера законодавца била кад је доносио чл. 46. закона о државном рачуноводству. Према томе, ми налазимо да ова овлашћења нефинансиске природе немају свога ослонца у Уставу и да према томе не могу никакво правно дејство произвести.

Из свега раније наведеног ми закључујемо, да је пракса нефинансиских овлашћења у закону о буџету односно финансиским законима, неуставна и неправилна, јер за ту праксу законодавац не налази овлашћења ни у Уставу, ни у ма коме закону. Ми према томе одбијамо сваку важност оваквим овлашћењима.

Ипак, пошто постоји неуставна и незаконита пракса нефинансиских овлашћења, и под предпоставком да се овакво наше резоновање не прими, онда се као ограничење оваквог неуставног и незаконитог поступка на најкраће време има поступити према чл. 46. закона о државном рачуноводству. Према овом другом мишљењу, после рока тамо предвиђеног највише године дана, — ако се овлашћења не пренесу у наредни финансиски, односно буџетски закон, престају са даном престанка буџетског закона. Од ова два мишљења ми једино прво усвајамо. Друго мишљење је само ограничење неправилних нефинансиских овлашћења на најкраће време. Треће решење не изгледа нам могуће, а ако се друкчије поступи, онда се овакав поступак може и мора назвати, неуставним, незаконитим, неправилним у најосновнијем значењу те речи.

Међутим, чл. 46. зак. о држ. рачуноводству мислимо треба тако разумети, да он постоји једино из тога-разлога, да ако судови не оспоре уставност нефинанским овлашћењима, онда да им бар трајање ограничи на што је мањи период времена. Значи дакле, да је одредба чл. 46. шпекулативног карактера