Ekonomist

105

суму, он се претвара у главницу, па се одмах приступа поновном дотирању резервног фонда и т. д.

У четвртој, за сада последњој фази, резервни фонд добија за циљ: да стави неколико великих акционара у могућност, да експропришу мале акционаре и узму све акције у своје руке. У том циљу сва или готово сва добит, баца се у резервне фондове, док се акционарима не даје никаква или сасвим мала дивиденда. Ова политика вођена на дуже време присиљава мале акционаре, да истуре из руку овај папир који не даје никакву ренту, и који откупљује онај мали број јаких акционара, а по сасвим ниску цену. Кад све акције буду прешле у мало „чврстих руку“, онда ће се дивидендна политика сигурно мењати; и мали акционари имаће да присуствују за њих не пријатном призору, да други деле дивиденду, која је у своје време била бачена у резервни фонд.

II.

Начин образовања резервних фондова може бити у глав-

ном двајак:

а) или се стварају т. зв. отворене — исказане — резерве, т. ј. резервни фондови, чија је и величина као и годишња дотација у самом билансу (одн. рачуну добитка и губитка) обележена. и као таква свима позната;

6) или се пак стварају т. зв. скривене резерве, које се из биланса не виде, те су као такве, познате само онима који суделују при изради биланса.

Први начин образовања резервних фондова нема ничега необичног, те се на њему нећемо дуго задржавати. Поменућемо само толико, да се отворени резервни фондови, с 06зиром на свој циљ, могу стварати под разним именом: редован резервни фонд, — као извор за покриће евентуалних штета. фонд за исплату одн. за допуну дивиденде; фонд за повећање основног капитала, итд.

Онај други начин образовања резервних фондова много је интересантнији, и као такав заслужује више пажње.

Без намере да излажемо у детаљу све могуће случајеве скривених резерви, ми ћемо овде навести два-три примера

који нам могу показати, да је пракса у овом погледу била врло ингениозна.