Ekonomist

134

бијамо, у округлој цифри, суму од 700,000 франака, као средњи чист приход сваке године. Ова сума није потпуно представљена у златним францима, јер је француски франак последњих година означеног периода знатно мање вредео од злата. Међу тим, и под претпоставком да је изражена у злату, остаје да сума коју би Кејско Друштво са извесним правом могло тражити од нас на име закупнине на лучку зону која нам је

додељена, износи највише 175.000 франака у злату. ту су

урачунати под најповољнијим околностима приходи од кеја и од свих конструкција и осталих инсталација у нашој зони; поред тога, урачуната је ту и она сума (60%/, од добити) коју је друштво обавезно да исплаћује грчкој држави по уговору о концесији, а која би се имала одбити од закупнине у случају да се право грчке државе, у колико се односи на нашу зону, пренесе на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Кад је реч о закупу конструкција и инсталација Кејскога Друштва, потребно је истаћи потребу да се уговор 34кључи за што дужи низ година. Само један дугорочан уговор може нас потпуно обезбедити од евентуалних накнадних и нових прохтева Кејскога Друштва, који нису искључени 4 који би могли. имати неповољне реперкусије на промет преко наше зоне. Свакако, дефинитивно ликвидирање односа са тим друштвом путем откупа његових права, треба да нам буде идеал, чије би реализовање могла да омета или одложи само моментана финансиска немогућност нашег фиска. Као база за откуп служила би несумњиво утврђена закупнина, која би се друштву есконтовала одмах или у неколико рата. У сваком случају, требало би тежити да се уговором обезбеди несметани рад наше зоне за што дужи период времена.

Признање концесије Кејског Друштва сачињавало би друго решење наших односа са том компанијом. На први поглед, сам "израз „признање концесије“ може изгледати парадоксалан, пошто се управо цео спор води око тога што та концесија већ постоји и што је у самој конвенцији од 10 маја 1925 она предмет читавог једног члана (чл. 11), Међутим, ако конвенција и постоји од раније, конвенција нас не приморава да је примимо у оквиру наше слободне зоне. Напротив, она предвиђа да се све земљиште одређено за ту зону, са свим конструкцијама и инсталацијама, уступи на ис-