Ekonomist

183

кеја, него по врсти такса, на целом пристаништу. Тога ради, можемо узети за рачунање опште билансе, које Кејско Друштво подноси сваке године грчкој влади, и калкулирати, за наш део луке, с обзиром на размеру у њ уложеног капитала, једну четвртину од целокупних прихода односно расхода, премда с обзиром на количину промета који се досад обављао преко уступљене нам зоне, то значи и сувише ценити тај кутак солунске луке. Биланс остаје ипак као најсигурнија база за рачунање закупнине. Поред тога, уговор о закупу израђен на тој основи представља најповољнију солуцију за обе заинтересоване стране, јер Кејском Друштву гарантује приход који је оно и досад имало, а нашој влади обезбеђује, ако ништа више, бар покриће расхода на зону из прихода које јој иста пружа. Потребно је, дакле, калкулирати на темељу биланса из минулих година. Да би се створила идеја о величини суме до које се долази тим путем, доносимо овде изводе из биланса Кејског. Друштва за период од 1911 до 1920 године закључно, пошто биланси од 19921 године па даље још нису објављени. |

Годила : Приходи : Трошкови : Чиста добит: 1910 9107 1719 176.936 139,917 1912 838.586 172.730 121.408 1913 869.574 168.494 151.319 1914 791.867 173.198 121.455 1915 1.393.190 214.594 286.064 1916 822.797 188.020 345.924 1917 659.245 168.267 230.545 1918 789.700 190.975 217.500 1919 892.291 204.848 213.055 1920 1.116.446 304.241 208.500

Као што се види из овог прегледа, највећи приход друштвени износио је 1.393.190 фр. (1915 године) а најмањи 659.245 фр. (1917 године). Средњи годишњи приход у означеном периоду креће се око округле суме од 900.000 франака, средњи општи трошкови експлоатације износе близу 200.000 франака, а средња чиста добит нешто више од 200.000 франака. Ми не можемо узети чисту добит за рачунање, јер морамо имати у виду и разне друштвене обавезе, амортизацију итд. Одбијајући суму трошкова од суме бруто прихода, до-

EKOHOMHCT 10