Ekonomist

137

варом робе и истоваром, царињењем, прегледима, наплатом разних такса. Управо, наплата такса била би њихов главни посао. (Само, велики приходи од тих такса не би се слали Министарству Финансија у Београду, него би се, крајем сваког месеца, предавали на каси Кејског Друштва. Ту и јесте она карактеристична разлика између две изложене солуције наших односа са Друштвом за Експлоатацију Солунског Пристаништа... с. Обрадовић.

Повчана политика | Краљевству |. |. U HR њени Проблеми,

Србија је, по упоређењу са другим државама, изишла из рата са врло мало поремећеним новчаним стањем:

30. јуна 1914 г. сума пуштених у оптицај новчаница Народне Банке износила је 91,2 мил. дин, а 31. децембра 1918 г. — 840,6 мил. дин.

После рата стање ствари се компликовало, зато што је

држава морала увести у новчани оптицај и круне, које су се затекле у ново-присајелињеним областима бивше АустроУгарске монархије као и црногорске перпере, и заменити их новчаницама општим за целу Краљевину.

А поред овога, потпуно перемећени привредни живот као и организација државног газдинства на потпуно новим начелима у новој краљевини, која је према броју становника постала три пута већа, изазвале су јако напрезање финансија у држави.

У току четири године по свршетку рата берзански курс. барометар целог национално-економског државног живота, као што га назива професор Шмолер, показивао је овако жретања домаћег новца:

Фунте Стерлинга:

у 1920 години од 60— 176

„1991 3 198 <— 20 „ 1999 „ 975 — 407 „ 1993. „ 370 — 535 (28. јан.)

(22. окт.).