Ekonomist

146

ство С. Х. С. дуго ће се осећати недостатак средстава за „оплођавање свих природних богастава и зато се појављује питање о неопходности довлачења страних капитала. О овом питању постоје разна мишљења. Док једни поздрављају кредитовање у иностранству, помоћу којег се довлачи страни жапитал и тиме поправља курс новца, други су мишљења да не само што није потребно увлачити туђи капитал, него је нужно ослободити се и оног, који је био донет пре. Ми сма-"трамо да ово мишљење није тачно.

Краљевина С. Х. С. скоро је непочети крај за примену рада и капитала, и ограничавати искоришћавање њених природних богатстава земаљским новцем — само грађење желез"нице изискиваће колосалне трошкове — значи оставити државу још за дуги низ година као једну од последњих на економском тржишту европских држава, ризикујући уз то још за дуго остати са папирним новцем и са свима после дицама које би одавде могле потећи. А овај данак који би Краљевство при привлачењу страног капитала морало да ис плати иностранству, био би накнађен брзим напредком његове индустрије, упослењем радне снаге и појачањем државних финансија од плаћања разних пореза, а са општим привредним напредком би се постепено истискивао и страни капитал, који би се замењивао домаћим, без икаквих репресивних мера. Овим путем ишле су многе европске државе као и Америка,која је у последње време од дужника постала кредитором. Плашња од страног капитала изгледа да нема одјека у владиним круговима, као што се види из чланка Директора Министарства Трговине и Индустрије г. Тодоровића у часопису „Кеупе есопопидие е! linancičre de Belgrade“, који има за циљ да информише странце, — у њему се радо прихвата уношење страног капитала, али не онога који би имао за крајњи циљ политичко-економско кочење државе.

У последње време новчана криза и политика Народне Банке приморале су индустрију да поново покрене питање 0 довођењу страног капитала.

Покренуто питање може се третирати и заиста третира се тако да се страни капитал допушта само као позајмица, а не као акционарски, т. ј. да су странци само кредитори а не и учесници у предузећима, али такво ограничење без сумње