Ekonomist

Два социјална покрета.

Опште је позната ствар, да наше друштво пати од одсуства иницијативе за сваку ширу социалну акцију. Главна активност нашег народа манифестовала се је до сада поглавито у виду индивидуалне акције појединаца. Услед тога она је скоро на свима пољима имала више-мање спорадични карактер.

Природна последица тога стања била је, да су скоро сви културно — социални проблеми, пред којима се наш народ у току последњих деценија налазио, били поглавито препуштани самој државној иницијативи, која се скоро свуда кретала у најужим границама.

То стање није се скоро ни у колико изменило ни по стварању данашње наше проширене државе. У пркос широм прокламованих демократских принципа, на којима би имала бити заснована наша нова држава, и у пркос уставних и законских прописа, протканих добрим делом и врло напредним социалним начелима, обухваћених и у програмима појединих политичких странака, у ствари није ни у нашем друштву као целини, ни на пољу државне активности, у погледу ширења социалне акције наступила никаква осетна промена. Истина било је извесних покушаја у оба правца, али они су се сви задржали у најужим границама, па су се делимично, а нарочито у погледу државне акције, манифестовале и многе флуктуације, које саме по себи дају најбољи доказ за то, да у совиалном погледу нису код нас, ни по стварању данашње наше државе, наступиле никакве озбиљније промене.

__Као доказ за то служи најбоље акција државе на изради и спровођењу разне врсте социалног законодавства. Довољно је да у томе погледу подсетимо на велике флуктуације при спровођењу т. 3. аграрне реформе и т. з. радничког заштитног законодавства код нас, па да се уведи тачност предњег тврђења.

Нешто слично видимо и на пољу приватне друштвене акције у социалном погледу. И ту се сусрећемо са више мање потпуним одсуством сваке шире социалне инициативе. Тешке материалне прилике које су по окончању светског рата притисле широке масе нашега друштва имале су за природну последицу и знатно слабљење духа социалне солидарности, па према томе и смисла за сваку ширу социалну акцију. Услед тога је сасвим природно наступио осетан застој на пољу шире социалне акције.

Та нездрава појава била је још одмах по окончању светског рата запажена од стране више наших интелектуалних радника; против ње, а у општем интересу народа, неопходно је потребно, да се што пре развије шира акција која би