Ekonomist

157

Најзад, што се тиче основног духа, односно основне тенденције, у којој овај покрет мисли спроводити свој програм, о томе се из статута друштвеног за сада не би дало ништа прецизније закључити, јер наномена његовог првог члана, да друштво између осталога има и то за задаћу, да ради и на развијању социалног духа, није ни приближно довољна, да би се у предњем погледу могао правити какав одређен закључак.

У погледу своје интерне организације овај покрет је за сада поставио само своје прве, привремене, основе, у виду једног привременог статута. Према томе статуту ово друштво има намеру, да своју делатност распростре на целу територију наше државе, путем месних група за Соц. и Култ. Акцију, које ће се моћи оснивати где год се буде нашло десет друштвених чланова. На челу тих организација, за сада ће, привремено, стајати један извршни одбор, са седиштем у Београду, а у року од године дана, све основане месне групе састаће се на један конгрес, у циљу оснивања једног заједничког (Савеза, чија управа ће представљати централни орган овога Друштва. Том приликом ће се утврдити и дефинитивни текст статута овога друштва.

Чланом појединих организација може постати свако лице, које усвоји њен циљ и њена средства за акцију.

Као што се из овога напред изложеног јасно види, ово друштво у врло јакој мери наличи на Друштво Социалних Радника, како у шогледу основних идеја, тако и у погледу метода и правца рада. С тога је између њих и поред извесних разлика, једно оштрије диференцирање врло тешко.

За сада се оцртавају само три главне разлике: 1) у погледу обима рада, јер је ово последње друштво узело много шире задаће на себе; 2) у погледу методе рада, јер ово последње друштво заснива тежиште своје акције на директној акцији и 3) у врсти чланова јер док Друштво Социалних Радника представља искључиво једно друштво интелектуалаца, дотле ово последње друштво тежи да око себе окупи најшире слојеве нашега народа.

___ С тога је сасвим разумљиво, што се на први поглед добоија утисак, као да су овде у питању више мање два идентична покрета, чија подвојеност према томе изгледа прилично излишна. Међутим, када се мало ближе загледау основне тенденције ова два друштва, доћи ће се брзо до резултата, да то у ствари није случај. већ да су у ствари овде у питању два сасвим различна покрета, који се у многим тачкама додирују, али који се са друге стране у основним својим тежњама ипак знатно разликују. Стога би се пре могло рећи, да они представљају две врло корисне допуњујуће, а не кон-