Ekonomist

и

93

мога другог каракшера. Према томе, ми сматрамо неправилним и произвољним тумачење извесних правника и судова, да се ова одредба из закона о рачуноводству односи само на фифинансиска овлашћења, а не и на остала. Што се осталих нефинансиских овлашћења тиче, на њих се, по овом мишљењу, горње одредбе не односе, пошто се супротно тврђење не мож: оснивати на генералној одредби из чл. 16. закона о рачуноводству. Из претходних радова око закона о рачуноводству и скуп“ штинске дискусије, не виде се ни најмања законодавчева намера, да се овако рестрикшивно тумачи чл. 46. закона о рачуноводству. Баш на против, ми мислимо да је законодавац, донесећи чл, 46. имао у виду случај са нефинансиским овлашћењима, пошто друга — финансиска, то је појамно и логично, сама за себе, престају важити заједно са законом у коме су до несена. Због ових овлашћења, апсолутно је било излишно доносити чл. 46. закона о рачуноводству, јер је немогуће замислити продужење важности оваквих овлашћења, без важности самог главног, финансиског закона. Овако тумачење жеља и намера законодавчевих, поткрепљено јасном и про цизном одредбом чл. 46. закона о рачуноводству, даје нам основа веровању, да је противно мишљење неправилно и незаконито, и ако је оно ушло у праксу и примену наших судова. Оваквом праксом, и поред јасне забране законодавчеве оживљују наши судови мртве делове престалог закона о буџету, против које праксе треба се најенергичније борити.

Међутим, из нашег горњег тумачења чл. 46. зак. о државном рачуноводству не може се извести закључак, да је наш закондавац одобрио праксу уношења нефинансиских овлашћења у буџет. Кад је законодавац само два члана раније, у чл. 44. зак. о државном рачуноводству рекао шта све закон о буџету треба да садржи, он нигде није поменуо и такве одредбе, које немају никакве везе са буџетом. Претпостављајући, наравно, да ће се његова воља слушати, он је могао и не доносити чл. 46. зак. о државном рачуноводству; али, с погледом на већ створену праксу уношења нефинансиских овлашћења у закон о буџету, законодавац је се задовољио наредбом да таква овлашћења не могу надживети финансиски закон из кога потичу. Ако се доцнији законодавац, из буди кога разлога, не буде хтео придржавати наредбе из чл. 41. |