Ekonomist

94

зак. о државном рачуноводству, чиме је наравно учинио повреду предњег законског прописа, дакле учинио акт безакоња, — онда дејство његовог безакоња не може трајати неограничено, већ само онолико колико траје финансиски закон из кога потиче. Што је можда, у времену кад је овакво безакоње учињено, доцнији законодавац имао намеру да на овај начин донесена овлашћења надживе финансиски закон из кога потичу и трају неограничено, не може се озбиљно узети у призрење, јер о законодавчевој намери може се водити рачуна само онда, кад је она јасно изражена и кад јеу сагласности са постојећим Уставом и законима. Јасно је међутим, да се овакој намери противе чл. 44. и 46. зак. о државном рачуноводству, који пошто нису укннути, још су увек у снази. Мишљење, да су праксом противном горњим законским прописима, прећушно укинути ови законски прописи, не би било правилно, јер се пракса противна јасним законским прописима у праву обично назива безакоњем, а безакоње нема ту снагу, да поред противречности са извесним законима и њиховом прописима, исте законе и прописе укида. Ми стојимо одсудно на терену да овде не може бити говора о прећутној аброгацији чл. 44. и 46. зак. о државном рачуноводству већ о најобичнијем безакоњу.

Говорено је, да буџетска овлашћења нису толико важна ни многобројна и да о њима не треба толико водити рачуна. Јер, да су она толико важна, 0 њима би се говорило, дебатовало, расправљало, што не само да се не чини, већ по свему изгледа, да се о њима у опште не води рачуна.

У предњем тврђењу има заиста много нетачности. Буџетска овлашћења на жалост, јесу веома многобројна. Она прате апсолутно све привремене и сталне законе о буџету. Толико су ова овлашћења извојевала сама себи право грађанства, да се закон о буџету не може ни замислити без њих. Преко њих се врло често доноси какав важан правни институт или закон о коме предходно треба дуго продискутовати и све његове одредбе свестрано претрести. Код финансиских овлашћења нема дискусије. Ако је и буде, то је после свршеног чина, роз! јечит. Јер, зашто најзад дускутовати, кад ће неправилне праксе увек бити и кад је врло мало вероватно да