Ekonomist

967

Према оваком стању ствари, мислимо да је неопходно потребно, да се овом питању поклони највећа пажња, те да се, ако и у колико је то могуће, криза одклони или бар ублажи. У том циљу потребно је проучити ток развитка наше индустрије од свршетка рата до данас потребно је тачно обележити узроке, који су изазвали данашњу кризу; потребно је најзад, на основи тога предходног проучавања, пронаћи мере, које ће бити у стању да отклоне (или бар да умање ефекат, узроке кризе, те да се прилике у нашој индустрији санирају.

___У следећем ми приступамо овом задатку, с напоменом, да овај, сам по себи врло тежак посао, прелази снаге једног човека, што значи, да је наш рад а рпоп осуђен на непотпуност, те као такав захтева, да буде радом и других компентентних лица допуњен и коригован.

|.

У првим годинама после рата (1919—1922 закључно) наша индустријска радиност, као у осталом и све друге гране налазила се у врло повољној коњуктури, која је долазила поглавито из два разлога: (1) услед несташице у роби; и (2) услед сталног падања домаће валуте.

После рата осећала се у свима државама велика несташица у роби: лагери готове робе били су одавна исцрпени, производња још мала и недовољна за подмирење свакодневних потреба. Ова несташица у роби, одн. слабија производња од потрошње, изазвала, је сасвим природно, известан поремећај у односу понуде и тражње: понуда робе била је недовољна да подмири тражњу за истом.

Овај по индустрију повољан однос између понуде и тражње, створен несташицом у роби, потенциран је, као што је споменуто, и сталним падом домаће валуте. Стално падање вредности код новца имало је за последицу, да изазове код публике (сопственика новаца) жељу за отуђењем новца. Појава сасвим разумљива: — публика избацује из руку новац, као робу чија вредност стално пада и замењује другом робом чија је вредност више постојана, одн. чија вредност, у поређењу са вредношћу новца расте.

Ова замена новца другом робом врши се на разне начине и у разном облику: неко претвара новац у непокретности (купује земљиште и зграде); други улаже у папире и стране

18%