Ekonomist

494 Е

Пета: фаза садања.

Обустављено даље умножавање новчаница. Е Стабилност динара.

Ове фазе одређују једновремено и пут, којим ваља ићи приликом решавања валутног питања. Али о томе доцније. Предходно да се задржимо на последице, које су се јавиле услед пада динара.

Преживљујући те фазе, штетовали, а многи ћарили.

Шттетовали су они:

1., који су имали заштеђевина пре рата, па су за време рата, а нарочито после рата били принућени да је троше;

2. који нису били у стању, да стално зарађују у односу динара према цени робе;

3. који су одмах после рата нешто доцније продали своја кретна имања;

4. који су пре рата своје капитале дали на зајам другима;

5. који су се задужили у првом периоду пада динара и били приморани да зајам врате доцније, а нарочито у периоду највећег пада динара;

6.који су се задужили у времену највећег пада динара, па су приморани да зајам враћају сада, кад се валутна вред ност динара побољшала, и

7.. оштећени су прератни кућевласници, који су законом били спречени, да закуп повећају према паду динара.

Ћарили су они:

1. који су производили робу и ову увек продавали по таквим ценама. да би свој добитак обезбедили од даљег пада динара, услед чега се код многих произвођача и продаваоца робе налази новац нагомилан;

2. који су непокретна имања куповали у првом периоду пада динара, па га препродавили у доцнијем периоду;

3. који су прератне дугове исплаћивали после рата, а нарочито они, који

многи су

ИЛИ непо-

су их могли испланивати поступно, користећи се све већим падом динара;

4. који су подигли велике грађевине у првом периоду пада динара, а међу њима понајвише они, који су се користили кредитом код Народне Банке и Управе Фондова;

5., који су добивали од Народне Банке зајмове са 79) камате, а од других наплаћивали 20, 80, 40 па и више од сто;

6. они новчани заводи, који су били умогућности да од Народне Банке добију велике кредите, па да путем велике зараде знатно повећају своје капитале и фондове;

7., који су за своја посредовања или за извесне услуге код личности од утицаја долазили ло велике зараде, и

8. који су били приморани, да један део својих девиза уступе увозницима.

Питање је: о којима треба водити рачуна приликом решавања валутног питања Свакојако о оним првима, који су штетовали падом динара. Али, да ли је могућно накнадити њима претрпљену штету и да ли је то могућно учинити ма и најбољим решењем валутног питања > Мишљења смо да је то ван сваке могућности. Они су ту штету већ претрпели и морају је сносити. Не може се од Државе захтевати да створи још какву накнаду ратне штете. Где да нађе средстава за тог Сви се морају задовољити тиме, да Држава од своје стране учини све што може, да се штета даље не причињава; да се однос између валутне вредности динара и његове куповне моћи поправља; да се пружи помоћ у јефтинијем кредиту онима, који су силом околности били принуђени да се задуже у периоду великог пада ди– нара; и да се прератним кућевласницима, а нарочито мањим, призна пуно право власништва. Какву пак помоћ могу очекивати они, који су своју прератну заштеђевину потрошили за време рата, или после рата, или је држе још и сада