Ekonomist

842

ничким организацијама, па како је у истини постојала потреба: једне установе која би мирним путем решавала спорове око: фабричког рада, они су у некојим случајевима стварно имали. благотворно дејство на однос између. радништва и послодаваца. Међутим даљим развитком социјализма, а нарочито: · отступањем његова левог крила у комунизам за време и после рата, комунисте су стално покушавали да на та врата уђу у предузећа и да од тих одбора створе ћелије за пропаганду својих идеја у смислу социјализације индустрије, а дакако на, штету умеренијих социјалистичких странака. Од тога се доба често опажа извесна противност између ове установе и професионалних организација на једној, а све оштрија опозиција послодаваца, а донекле и власти према овој установе на другој страни. Зато се на ову установу данас гледа већином са извесним неповерењем и ако има земаља, као што су Сјед. Државе Сев. Америке, где раднички саветодавни одбори раде на задовољство и радника и послодаваца......

Ако испитамо проблем ових одбора, како се он поставља: у појединим земљама, видећемо да је он делимице решен законом, а делимице да се решава без законске основе, већином у колективним уговорима. У појединим је земљама његова судбина везана за ратне потребе; тако су на пр. у Француској установљени били нарочити раднички одбори у творницама које су израђивале ратни материјал и њих је нестало по свршетку рата; остали су само рударски одбори“ (delegućs mineurs) Koje je увео још закон од 1890: год. искључиво у сврху контроле здравственог стања руд. предузећа.

У Вел. Британији постојали су пре рата слични одбори у сврху контроле хигијене и т. сл. Међутим за време рата израдила је једна нарочита комисија под председништвом Хуајтлеја предлог о радничким одборима у сврху његова посредовања између радника и послодаваца. Они су познати, под именом Хуатлејски саветодавни одбори (Whitley _Concils), и то као творнички, обласни и национални одбори. Они су се временом кристализовали у удружења полуорганизованих радника, поред тред-бордова (Тгаде-боагд5) неорганизованих и тред-јуниона (Тгаде-Џплоп5) организованих радника, али су изгубили од свог првобитног значаја баш услед опозиције: ових последњих. -