Ekonomist

ЧЛАНЦИ

Пореска реформа у југославији

Ратне последице, манифестујући се прво у територијалном распарчавању и пропадању појединих државно правних система на једној страни; и формирању других држава са увећаном територијалношћу на другој страни, доносе читав низ проблема чије је решење неопходно. Међу осталим државним проблемима истиче се један као најважнији. То је финансијски проблем уопште, а порески напосе.

Уједињењем покрајина у нову државно правну заједницу наша Краљевина наслеђује поред осталог и правне институције, које су биле на снази по појединим покрајинама. Највећим делом ове институције су остале и до данас неизмењене, и својим постојањем, с обзиром на њихову по покрајинама разноликост и често пута контрадикторност, чине чудновату слику. Пореско право не пружа нам ништа боље, напротив, разним допунама и изменама, нарочито у току рата и после њега, створио се конгломерат у коме се ни са озбиљним проучавањем не може лако орментисати. Наследили смо пет разних пореских система, а доцније, проширењем србијанског закона о непосредним порезима од 1884. год. на Црну Гору, свели су се на четири. У суштини, ова четири система су међусобно различита, а једина заједничка особина која у њима провејава јесте доминантна улога објектних пореза. Општа девалвација новца и пораст вредности имовинских објеката доводе до ненормалног односа између ових према мерилу вредности, што у крајњој линији, код оваквих законских пореских система има за резултат, да приходи од непо-