Ekonomist

131

средних пореза не могу узети ни половину учешћа, сразмерно њиховом предратном учешћу у покривању расхода наше

државе. У 1919/20. г. они доносе држави прихода 113.304.804.48 дин. 9202 НЕ > = > 258.064.422.17 „ РО 22 И И > - > 981.840.398.17 ,

Ни 1922 2388 Ени r 5 > 687.616.133.91

„ 1924. НЕ - – о > 1.446.937.524.— „ За 10 месеца 1925. год. 5 1.365.708.821.20

»

Према овоме, сразмерно учињеним расходима до 19221923. год. непосредни порези су доносили само 7.6%/, државних прихода, а за 1924. год. и десет месеци 1925. они према расходима заузимају око 11', државних прихода. Међутим, пре рата, ова врста државних прихода заузимала је у буџету место са просечно 26". Државни расходи увећавају се рапидним скоковима што изазива потребу да се овој врсти државних прихода повећа издашност. Крутост позитивних пореских система не указује се ни мало погодна да би се овој потреби изишло ефикасно у сусрет, те се државна финансијска политика баца на јако искоришћавање посредних пореза. Због ове крутости система, издашност непосредних пореза могла се повећати само већим и коренитијим изменама или изједначењем законодавства усвајањем једног општег рационалног система или, у противном случају, да њихову издашност повећа наметањем високих приреза, које је давало утисак на зидање спратова на веома слабим старим темељима. Наметањем приреза се и дошло до наведеног односа, да непосредни порези само за десет месеци 1925. год. достижу наплаћену суму готово за целу 1924. год. ма да су друга два месеца: новембар и децембар, главни у сабирању ове врсте прихода од пореских обвезника.

Стварање једног општег закона осећа се све више као неминовна и неодложна потреба. Четири система, чију ћемо међусобну разноликост у кратким потезима изнети, пружали су довољно основа зато, а разлике у организацији пореско техничке стране још су више појачавале у законским системима неједнакости, неправичности и рзо facto назначивале потребу да се порески закони доведу до изједначења.

Србијански закон о непосредним порезима, донесен још

[ој