Ekonomist

321

vanim državama, a medj ovima dosligla svoj vrhunac u zemljama srednje-istočne Evrope. i

U zemljama gde je prelaz iz mirnodobske privrede u rafnu proizveo nezaposlenost, opaža se fežuja k padu nadnica. Za sve četiri godine rata, više za poslednje dve nego u toku prvih, nadnice pokazuju težnju k skoku, koji ipak ne sustiže skok skuDoće. Ovaj se pokret održava kroz 1919 i prvu polovinu 1920, često uporedo sa skupoćom, još češće sledujući joj s malim zastojom. U drugoj polovini 1920 i 1921 skupoća opada, nadnice isto tako, ali blažim tempom, iz čega proizilazi porast u stvarnim nadnicama. U zemljama srednje-istočne Evrope vrednost novca u toku 1921 i dalje opada, skupoća raste pa prema fome i nominalne nadnice pokazuju skok ali uvek sporiji no skupoća. U tom vremenu sivarna redukcija nadnica najviše se oseća kod najbolje nagradjenih radnika, kod kvalifikovanih radnika. Nadnice koje su kružile oko minimuma i pre rata, nisu se mogle mnogo smanijiti. U odnosu prema ostalim, nekvalifikovani radnici uživali su izvesan privilegovan položaj. Ista primedba još u većem stupnju važi za državne činovnike i osoblje samoupravnih tela.

Razni poremećaji u društvenom životu, a naročito pogoršavanje Životnih prilika u redovima radničke klase delali su пероvoljno na zdravlje radnika. ] u ovom pogledu nejednako su pogodjene razne zemlje. Dok se u pojedinim državama konslatuje neznatna oronulost u zdravlju radnika kao posledica rata i poratnih prilika, dotle se u drugim, naročito zaratovanim državama, ide сак до konstatovanja potpune iscrpenosti. U zemljama gde nije zapažema nikakva stvarna promena, zabeleženi su ттособђгојт slučaji nervnog oboljenja i oslabljen otpor prema bolesti. U vanEvropskim zemljama zdravsiveni položaj ostao je netaknut; u srednje-istočnoj Evropi om se vrlo osetno pogoršao. Izmedju ovih dvaju nalaze se zaratovane zemlje zapadne Evrope i evropske neutralne države.

Cetvorogodišnji rat proizveo je i jednu psihološku krizu Sve društveme klase preživele sm jednu moralnu poljuljanost, koja je imala svog odjeka i na privredni položaj, poglavito u oblasti proizvodnje. Kod industrijskih radnika psihološka poremećenost igrala je vidniju ulogu nego kod poljoprivrednih radnika, a medj prvima imala је maročitog dejstva kod mladića i nekvalifikovanih ručnih radnika. O Ккакуот „уши lemosfi" ne samo da sve rad-