Ekonomist

322

ničke organizacije dižu glas n znak protesta, Već 1 тпоса роз!оdavačka udruženja прохотији па neosnovanost takvih tvrdnji.

Međ činjenicama na koje se ukazivalo, kad je bilo odlučeno da se anketa povede, kao na činjenice koje su imale koban titicaj na proizvodnju, naglašavao se naročito Oipor radnika prema Sistemu nadnica srazmernilh prinosu. Prikupljeni podaci dozvoljavaju zaključak da otpor radnika prema ovakvom načinu nagrade slabi ~u koliko istovremeno jača organizovanje radnika ı primena kolektivnih ugovora. Rad na parče, akordni rad i drugi načini nagrade prema prinosu gube teren ili sasvim isčezavaju odmah po rat naročilo i srednje-istočnoj Evropi. Nekoliko meseci docnije Oni se ponova pojavljuju, a uskoro potom, pod uticajem skraćivanja radnog dnevnog vremena, događaj koji je u mnogim zemljama padao u isto vreme kad i opšta privredna kriza, oni povraćaju stare položaje i čak zahvataju поуа polja.

Obustava rada kao ishod industrtjskih sukoba ima svoje mesto u Anketi. U prvim godinama rata industrijski prekid posla pokazuje ogroman pad. U 1917 i 1918 zapaža se već znatan DOkret štrajkova i zalvaranja preduzeća od stranč poslodavaca, dok u 1919 i 1920 izbija čitava ekspozija sukoba, koji iu sledećem periodu pod pritiskom opšte privredne krize opadaju sve više 1 više. U toku 1919 na pr. u Nemaćkoj je broj radnika, koji Sl uzeli udela u škrajku, bio osam puta veći no za ре! predratnih godina; u Balgiji četiri puta; u Francuskoj pet puta; u Italiji pet puta; u Holandiji četiri puta; u Engleskoj — uračunavajući i radnike pogodene obustavom rada od strauč poslodavaca — tri puta veći i 1. d. U vezi s štrajkovima i lokautima od interesa je ukaZali ina gubitak koji je proizvodnja pretrpela od besposlice. Ove dve pojave su ipak vrlo različite. Dok je u slučaju štrajka ili 1okanta obustava rada žajednička, u besposlici ona je pojedinačna. Gubitak proizvodnje u prvom slučaju ima za uzrok odluku radnika ili poslodavca, u drugom om je ishod raznih činjemica privredne prirode: nestašice sirovina, тдаме industrijske opreme, krize tržišta, saobraćaja, valute i t.d. Ali besposlica nije samo izraz poremelenih industrijskih prilika, posledica privrednih okolnosti. Ona je ı jedna od činjenica proizvodnje i dela kao uzrok na njen pad. Besposlica upliviše na pijacu radne snage, a strah od nje uzdržava zaposlene radnike u proizvodnom пароги, 510 5е тапеstuje u postojanom smanjivanju proizvodnje. Medutim, nivrđuje